ОПЕРАЦИЈА ,,ВРБАС '92" - ОСЛОБАЂАЊЕ ЈАЈЦА

Борци ВРС на јајачком ратишту

Овај текст посвећујем мојим земљцима, родбини, а нарочито покојном ујаку, који су своје најлепше године провели на ратишту широм Високе Крајине. Једно од тих ратишта, које је уједно било најтеже у првих неколико месеци рата, било је јајачко ратиште.

Те 1992. године, спроведена је најзначајнија операција и можда највећа победа у модерној српској историји, операција ,,Коридор". Не спорећи значај те операције, чини ми се да је једна операција остала у сенци Коридора. Реч је, према мишљењу многих, о најтежем ратишту те 1992. године. Реч је о бици за Јајце.

Карта која, између осталог, приказује сукоб муслимана и Хрвата. Зеленом бојом су приказане територије под муслиманском контролом, љубичасте које су под хрватском контролом, а наранџасте под српском контролом у јесен 1992. године. На карти се добро види јајачка избочина.

Борбе за Јајце су избиле у мају 1992. године. На једном месту сам пронашао податак да се за почетак рата у Јајцу сматра убиство шест резервиста српске националности 22. маја 1992. године. Морам да признам да тај извор сада, у моменту док пишем ово, нисам могао опет наћи, а да на другим местима нема детаљније о овом догађају. Хрвати и муслимани за почетак рата на подручју јајачке општине узимају 27. мај 1992. године када су јединице Војске Републике Српске отвориле ватру на Јајце и околину. Према неким подацима тада је рањено 11 цивила. Међутим, рат на подручју Јајца се распламсао великом жестином у јулу 1992. године. Јајце је привукло пажњу Главном штабу ВРС најпре због чињенице да се на простору те општине налазе две хидроелектране које су кључне за економску и енергетску безбедност Бања Луке и ширег простора тог дела Републике Српске. Уз то, Јајце се налази на раскрсници путева. Правцем север - југ се иде ка Бања Луци, односно на јужном правцу ка Херцеговини, а на исток се иде ка Травнику. Избијањем ратних сукоба, простор око Јајца, који је био под контролом муслиманско - хрватских снага (у даљем тексту МХС или МХ снаге) је добио облик избочине јер је исти залазио дубоко у простор који је био под српском контролом. Самим тим, Јајце је било у полуокружењу - на југу је био Доњи Вакуф, на западу Шипово и Језеро, на северозападу Мркоњић Град, на северу Крупа на Врбасу и Кнежево, а на североистоку простор Котор Вароши. Једини слободан правац био је источни, преко села Хаманџићи и даље према Турбету и Травнику. Што се тиче наших снага, 30. крајишка дивизија је добила задатак ослобађања Јајца. Устројене су три тактичке групе. Тактичка група 1 (ТГ 1) која је нападала са југозапада и југа је у свом саставу имала 11. бригаду из Мркоњић Града. Тактичка група 2 (ТГ 2) која је ударала са западног, северозападног и северног правца је у свом саставу имала 17. бригаду из Кључа, а тактичка група 3 (ТГ 3) је у свом саставу имала три батаљона из састава три различите бригаде. ТГ 3 је нападала са североисточног правца према Поугарју (Поугарје је дугачак, а узан простор који чини 18 католичких села јужно од реке Угар. То је планински простор који се налази североисточно од Јајца, а спрам српских простора око Кнежева и Котор Вароши. У управном погледу, то подручје припада општини Добретићи). Њен задатак је био да одвлачи што више непријатељских снага у правцу Поугарја не би ли се олакшало јединицима из ТГ 1 и ТГ 2 напредовање и у крајњој линији заузимање Јајца. Што се тиче МХС, простор око Јајца је бранило 9 батаљона - 7 јајачких, Поугарски батаљон и Которварошки батаљон који је устројен од которварошких муслимана и Хрвата који су се повукли са простора Котор Вароши, а који је дефинитивно стављен под контролу ВРС у лето 1992. године. Први батаљон бранио је простор западно од Јајца укључујући и Чанино поље. Други батаљон је био распоређен северно од Јајца на простору Голе планине. Трећи батаљон је био најсеверније распоређен према нашим положајима који су се налазили крај Баљвина. Четврти батаљон је био на источном делу, распоређен северно и јужно од пута ка Травнику. Пети батаљон је бранио јужни део, реон села Рика, Хорова и планине Хум. Шести батаљон се наслањао на Трећи батаљон држећи положаје према Кнежеву (некадашњи Скендер Вакуф). Седми батаљон је држао сам град Јајце. Поугарски и Которварошки батаљон су били распоређени на простору Поугарја између Шестог и Четвртог батаљона. 

Приказ операције ,,Врбас '92"

Војска Републике Српске је своју стратегију базирала на поступном напредовању. Разлог томе је био тежак, планински терен на којем је требало изводити борбена дејства. Браниоци су максимално користили терен не би ли одбацили снаге ВРС. 

У јулу 1992. године јединице ВРС врше жесток напад на Поугарје. Напад није имао за циљ да пресече јајачку избочину од Травника, него је сврха напада била да се одвуче пажња са западног и северног правца. Почетком августа, распламсавају се борбе широм јајачког ратишта. Са западног правца јединице ВРС ослобађају село Миле и тиме стижу на 6 километара од града. Напредовање се наставило до села Врбице које се налази 2 километра од града, али је снажан отпор МХС зауставио напредовање. Жестоке борбе се воде на северозападном правцу, на Голој планини и Чанином пољу. На северном правцу, МХ снаге жестоко бране прилаз хидроелектрани ,,Јајце 2" (17 километара низвдоно од града, док је "Јајце 1" ближе граду, 7 километара низводно). Ситуација у граду Јајцу се све више компликује. У време окршаја 19. августа, падају гранате у град. Избија пожар, али нестало је воде. Тако да је добар део центра изгорео јер ватрогасци нису имали воде да угасе пожар. Снабдевање у људству, опреми и лековима ишло је преко коридора који је ишао од Травника преко Турбета, Хаманџића па до Јајца. Свесни опасности која је претила са западног правца, МХС покреће офанзиву 9. септембра са циљем одбациваца наших снага, али се иста након жестоких и крвавих окршаја завршила неуспехом 12. септембра. Користећи овај неуспех, ВРС предузима жесток напад тако да су 15. септембра јединице из ТГ 1 са југозападног правца ушле у Скеле, свега 1 километар од центра града. Након неколико месеци жестоких борби, МХ снаге полако попуштају. Падају Барево, Чанино поље, положаји на Голој планини тако да се одбрана Јајца устројава у селима Врбица и Царево поље, малтене на северним и западним прилазима граду. Свесни да неће издржати, Хрвати покушавају 9. октобра да спасу ствар закључивањем примирја са ВРС, уз обећање да ће Бања Лука уредно бити снабдевена електричном енергијом. Муслимани нису подржавали овај хрватски корак. У другој половини октобра десиће се нешто што је у доброј мери допринело ослобађању Јајца. Био је то надолазећи сукоб муслимана и Хрвата. Први знаци тог сукоба су били видљиви још у априлу 1992. године када је избила свађа око расподеле оружја заробљеног од ЈНА на простору Средње Босне. У другој половини октобра избијају инциденти и окршаји на простору Раме и Травника. Хрвати тврде да су муслимани отежавали снабдевање Јајца тако да је дошло до додатног снабдевања одбране. Људи који су се пробили у јајачку избочину су донели информације о избијању сукоба између Хрвата и муслимана и о муслиманским опстркуцијама што је унело неповерење и подозривост између муслимана и Хрвата. Овоме треба додати да су и једни и други били исцрпљени вишемесечним борбама. МХ снаге су претрпеле тешке губитке. Према речима Франа Црноје, пуковника ХВО-а, Општински штаб одбране је претрпео тешке губитке које су се очитовале у виду погибије команданта Четвртог батаљона, начелника инжињерије, рањавања заменика начелника штаба, начелника обавештајне службе, рањавања и погибије многих старешина тако да је према његовим речима свега десет посто Штаба било способно да врши своје дужности и задатке. Када се све ово узме у обзир, било је јасно да је ослобађање Јајца питање дана. Знајући за почетак рата између муслимана и Хрвата, ВРС је претпоставила да ће се исти одразити и на јајачке муслимане и Хрвате тако да је одлучила да искористи ситуацију. Почео је последњи напад тог 25. октобра из три правца истовремено. На линији Врбица - Царево поље воде се жестоке борбе тако да поједине позиције неколико пута прелазе из руке у руку. На Свету Петку јединице ТГ 1 стижу на обалу реке Пливе. Са друге стране реке је центар града. Јединице ТГ 2 напредују још 5 километара и исте заузимају хидроелектрану Јајце 2. Цивили почињу да напуштају град и целу јајачку избочину што је докрајчило морал бранилаца тако да су и они почели да напуштају град. У ноћи 28. на 29. октобар највећи део МХ снага је напустио град. Линије су биле празне. Јединице које су чувале одступницу напустиле су град ујутру 29. октобра 1992. године. Недуго после тога, први војници ВРС ушли су у град. У периоду од 2. до 18. новембра вођене су борбе источно од Јајца. Операција ,,Врбас '92" званично је завршена 18. новембра 1992. године успостављањем нове линије крај Турбета чиме је ликвидирана јајачка избочина. Другим речима, операција се завршила комплетним успехом. Јајце ће бити у нашим рукама све до хрватске операције ,,Маестрал". Јајце је пало у хрватске руке 13. септембра 1995. године, али то је посебна прича. Нека је вечна слава нашим погинулим борцима.

Деловање артиљерије ВРС уочи ослобађања Јајца

П.С. Као што рекох, мој покојни ујак је учествовао у овој операцији. С времена на време је знао да прича о рату, али ја сам у то време био мали тако да се повећава могућност погрешног тумачења његових запажања јер, што би се рекло, прича је из друге руке (од мајке, пре свега) и уз то, прошло је доста времена од како је ујак причао о рату. Ујак је имао 20 година када се са својим друговима и саборцима пробијао ка Јајцу. Две ствари су му остале у памћењу. Прво што је спомињао јесте тежак терен за наступање, а нарочито је говорио о стенама у које се био укопавао непријатељ. Говорио је да су непријатељски положаји толико били утврђени и укопани у те стене да је артиљерија, па и авијација, имала великих проблема јер својим погоцима готово никакав ефекат није правила. Ја сам на снимцима виђао да су цивили били смештени у стене у непосредној близини града Јајца, али нисам до сада на снимцима видео тако добро утврђене и укопане положаје. Није ми познато како је био решен тај проблем. Друга ствар о којој је причао јесте држање положаја у близини водопада. Сад, ако сам добро схватио, нашим војницима је било отежано снабдевање тако да су били остали без воде. Хучање воде, која се налази на дохват руке нашим војницима, а нису могли да напуне чутуре водом. Разлог? Непријатељски снајпер је деловао. Тако да су многи били на ивици психичког слома јер са једне стране жеђ је морила, а са друге стране се чује хук воде која је на дохват руке, односно која је тако близу, а тако далеко. Неки су попустили, кренули су да сипају воду, али нажалост су изгубили животе због тога. Оно што се мени не уклапа у ову причу јесте тврдња да је то био водопад. Ја колико сам упознат са географијом Јајца, чувени водопад се налази у источном делу Јајца што би, узимајући у обзир из којих праваца су наше снаге наступале, било немогуће да су ту наши војници били. Да ли још неки водопад постоји у околини Јајца, није ми познато. Ако се говори о хуку воде, онда би могло бити хучање плаховите и снажне реке Врбас. ВРС је управо наступала узводно реком Врбас. Уз то, ТГ 2 у којој су били војници из Кључа, је између осталог, наступала на том правцу. Тако да постоји велика могућност да је реч о Врбасу. Било како било,  јасно је да су то биле тешке борбе. Као што рекох, вечна слава и хвала нашим погинулим борцима, а преживелима хвала.