СВЕТИ САВА, СРПСКО ЛУТАЊЕ И РУСИ

Свети Сава

Како време пролази, човек помисли да више нема шта да пише о Светом Сави. Помисли да је све речено, да нема више шта да се напише. Међутим, Свети Сава је личност о којој увек има шта да се напише. Једноставно је толико доброга учинио за српски народ у разним сферама српског друштва, да једноставно прича о њему као да нема крај.

ВУКОВАР

Војници ЈНА и добровољци у Вуковару

На данашњи дан, 18. новембра 1991. године, завршена је можда најкрвавија битка на целом постјугословенском простору. Битка за Вуковар. Након скоро три месеца борби, сломљен је последњи отпор на подручју Вуковара, на тзв. Црном путу у Борову насељу. Хрвати су од вуковарске битке направили мит. Он је допуна оног елемента у њиховој националној свести да увек постоји претња од Срба по њихову опстојност. Вуковарски мит је за њих одличан доказ јер ето ми смо из чисте обести и ничим изазвани дивљали по Вуковару. Тако да је то за њих опомена и претња да на истоку има зли сусед (а то је у њиховима очима увек крвожедни ћетник који зубима држи нож, закрвављених очију, са брадом до пупка и косом до пола леђа, који базди на ракију, једва чека да се ослободи да због своје дивљине коље испред себе све што му дође под руку) који једва чека да дивља по лепој њиховој. Има само један проблем у тој њиховој перцепцији.

У СПОМЕН НА ДОКТОРКУ ДРАШКО

др Олга Драшко

Она почиње на самој граници Босне и Херцеговине. Пролази кроз срце Херцегове земље, кроз усијани крш и свом својом снагом улива се у Сиње море. Крај ње, на њеном доњем току, утицај Средоземља се огледа у присуству грожђа, лубеница, нара, маслина, дувана...Име јој је Неретва.

ДИНАРСКА УЖАРЕНОСТ ИЛИТИ О МОЛБИ АНТЕ СТАРЧЕВИЋА

Анте Старчевић

Пре но што пређемо на разматрање предмета овог текста, треба споменути да је психа пре свега индивидуални феномен, да је свака личност специфична на свој начин. Међутим, у контексту колективне психологије постоје особине за које се може рећи да су својствене већој групи људи. 

ПРЕБИЛОВЦИ

Пребиловачке жене и девојке. Једни кажу да нико није преживео са ове фотографије тај август 1941. године, а други кажу да их је ипак преживело пет. 

Пре два дана је била годишњица од протеривања остатака закланог народа из Хрватске, а данас је 78 година од како је извршен један од најбестијалнијих покоља које су наши простори видели. Реч је о селу страдалнику Пребиловци крај Чапљине. 6. августа 1941. године око 500 Срба, махом жена и деце, је живо бачено у јаму Голубинка код села Шурманци. Било је и раније убистава Срба у том крају и то још од Априлског рата. Треба напоменути да су Хрвати фактички дигли устанак у Чапљини и почели су да нападају јединице разбијене југословенске војске. Скоро сам сазнао да је у тим збивањима стотинак војника и морнара нестало око Чапљине, а да нико до дана данашњег их није потражио. Вероватно су их прогутале херцеговачке јаме или их је одвела Неретва плавоме Јадрану. Ипак, југословенска војска је успела 14. априла да врати град у своје руке, али због општег развоја ситуације, морала је да га убрзо напусти.

ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Фрањевачки самостан на Горици крај Ливна са чијег олтара је фра Срећко Перић позивао да се кољу Срби

У свом наступању против дојучерашње браће, карактеристично је за конвертите да крвави пир нарочито воле спроводити на неки православни празник. Нарочито се то одвија на крсну славу. Два су разлога тој работи. Први, да би се домаћин што више понизио и повредио јер он на тај дан свечари и не очекује душмана, онога ко би му могао зло учинити. Други разлог је тај што конвертит том крвавом работом поништава себе, односно оно што је некада био. На својеврстан и крвав начин он поручује да он није Србин. Тако кида везе са оним што је некада био. Безброј таквих случајева има. Довољно је споменути злочине из последњег рата у сребреничком крају када је Насер Орић са својом братијом волео да коље и пали на православне празнике. У Другом рату је тога било прегршт.

КРИЖАРИ И ХРВАТИ

                                                                                        

                                                 ''Нисам дошао да донесем мир, него мач.'' 

                                                                                                                                                                     (Матеј, 10, 32-42, 1; Зач, 38, 39).

Крижари заузимају Јерусалим

Када је византијски цар Алексеј Први Комнин те 1095. године затражио помоћ од папе у циљу ослобађања Јерусалима од муслимана, папа Убран Други сазвао је сабор у Клермону на којем је одлучено да се креће у ослобађање Христовог гроба. Кажу да је у циљу придобијања што већег броја људи, папа дао унапред опрост грехова будућим ратницима. На тај начин, дошло је до сакупљања шаролике светине, што би народ рекао ,,с коца и конопца" која је потом кренула у поход. 

АМАНДМАНИ И БАРИКАДЕ

Окупљена маса поздравља подизање хрватске заставе са ,,повијесним грбом" испред зграде Сабора у Загребу 25. јула 1990. године

Урушавање комунизма широм Европе, а самим тим и нестанак поретка сазданог у Јалти, довео је до развоја и јачања дезинтегративних процеса у Југославији. У Хрватској, која је тада била југословенска федерална јединица, долази до буђења и јачања хрватског шовинизма и србофобије. Хрватска демократска заједница, предвођена Фрањом Туђманом, постаје главна хрватска политичка партија и носилац идеје о отцепљењу Хрватске од Југославије. Већ с почетка 1990. године српски народ у Хрватској осећа да наступају нека нова времена. Она која буде забринутост. Тако је већ на Првом општем сабору ХДЗ-а који је одржан 24. и 25. фебруара 1990. Фрањо Туђман изложио три историјска темеља која ће ући у програм ХДЗ-а. Реч је о старчевићевској теорији повијесног и државног права (потпуно је јасно какве су биле идеје Анте Старчевића и његова перцепција Срба), о Радићевом републиканизму и о хрватској левици која је афирмисала право на самоопредељење. На истом том скупу Фрањо Туђман је рекао нешто што је Србима унело страх и забринутост: ,,Притом заборављају да НДХ није била само пука квислиншка творба и фашистички злочин, већ и израз како ПОВИЈЕСНИХ ТЕЖЊИ (подвукао А.М.) хрватскога народа за својом самосталном државом....“ Дакле, закључује се да је НДХ ипак била тај израз тежњи хрватског народа за самосталном државом. Доласком ХДЗ-а на власт у пролеће 1990. године, Фрањо Туђман ступа на позицију председника Хрватске. Услед поновног појављивања усташких парола, србофобија све више добија на замаху, па самим тим се креће и са отпуштањем Срба из полиције, судова, тужилаштва, медија. У таквом друштвеном амбијенту, може се рећи да је кључни чинилац у узнемиравању српског народа у Хрватској била нормативна активност Хрватског сабора тог лета 1990. Конкретније, реч је о амандманима на Устав СР Хрватске који су донети 25. јула 1990. 

ДЕСЕТ ЗНАКОВА ХРВАТИЗАЦИЈЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Последња збивања у Црној Гори нам говоре да је процес хрватизације тог простора узео маха. Заправо, то је крајњи циљ. Не само да се Црна Гора треба издвојити из српских земаља, а тамошње становништво из српског националног корпуса, него је циљ да се то становништво на крају покатоличи и хрватизује, а Црна Гора учини хрватским простором. У прилог томе, у овом тексту ће бити наведени и описани десет знакова хрватизације Црне Горе.

ЈЕДНО СВЕДОЧАНСТВО ИЗ ЛИВНА О ПОЈАВИ И УЗРОКУ УСТАШТВА У ХРВАТА

Заробљени војници југословенске краљевске војске

Тог 06. априла 1941. године, над небом Београда су се појавили немачки бомбардери који су започели бестијално бомбардовање Београда. Истог дана немачке и италијанске трупе удариле су на Краљевину Југославију. Оно на шта су Хитлер и Мусолини нарочито рачунали у њиховом разбијању Југославије јесте сепаратизам и србофобија у Хрвата која се годинама, па и деценијама и вековима развијала. На подручју града Ливна и Ливањског поља за време НДХ десио се стравичан покољ над Србима који су посебно страдали на Огњену Марију 1941. године. Милан Радоја из тог краја је био сведок распада Југославије и њене војске као и усташких покоља по Ливну. У његовом сведочанству, написано народним језиком тог краја, крије се узрок појави усташтва. Само ћу навести на траг где се налази. Реч је о једном разговору где се може јасно наћи тај узрок. Тај наизглед обичан разговор разоткрива сву суштину ове трагичне појаве боље од сваке научне дефиниције......

ХРВАТИ И БАЊА ЛУКА

Бања Лука

Када је пала РСК тог лета 1995. године, хрватски војници који су ишли на Уну говорили су да иду да ослобађају „вјековни хрватски град Бања Луку“. Бања Лука хрватски град? Исто тако, скоро сам чуо за једну анегдоту коју је нашем историчару Александру Раковићу испричао његов пријатељ, власник творнице дувана у Бања Луци, да му је дошао фратар и да му је нудио педесет милиона евра да откупи творницу! Замислите да је неки наш монах отишао у Хрватску и да нуди откуп, на пример, некадашњег ТВИК-а (сад је то Див група, реч је о творници завртања) који се налази у Книну. Колико сам схватио, власник творнице није прихватио фратрову понуду. Значи, циљ је био да се преузме контрола над једном од јачих компанија у граду. О чему се заправо ради?

ЕШАЛОНИ

Алојзије Степинац

Оно што се мора признати, јесте чињеница да Хрвати имају талента за напад у ешалонима. Када падне један ешалон, одмах затим иде други.

Наиме, када су хрватски јавни радници крајем двадесетих година прошлог века мислили да је њихова ствар пропала (погибија Стјепана Радића, а Иво Пилар чак разочарано изјављује да је хрватска ствар потпуно сломљена и да Срби имају апсолутну доминацију) тада је на сцену ступио други ешалон. Црква у Хрвата. Дакле, пада први политички, али наступа други црквени ешалон. Додуше, црква у Хрвата је делала све време од 1918. године (нарочито кроз форму Католичке акције), али прави замах креће када 1933. загребачки надбискуп коадјутор постаје Алојзије Степинац. Одмах се кренуло са потезима који су ишли у правцу интеграције и мобилизације Хрвата. Тако је Степинац почео да форсира култ Николе Тавелића (фрањевац из Шибеника кога су убили муслимани у Палестини 1391.) покренувши иницијативу пред Ватиканом да се исти прогласи за свеца. Никола Тавелић је требао да буде антипод Светом Сави. Онда су кренуле процесије, еухаристијски конгреси, на којима су се окупљао велики број верника (у Марији Бистрици нарочито). Онда је Каптол најавио да ће 1941. бити обележено 1300 година хришћанства у Хрвата (постоји спорења око године када су Хрвати примили хришћанство, али битно је споменути да се та теза, да се то збило 641. године када је папа Јован послао опата Мартина да утврди хришћанску веру у Далмацији, обилато експлоатисала у циљу интеграције и мобилизације Хрвата. Исто тако је експлоатисана и прича о савезу папе Агатона и Хрвата из 680. године када су хрватски кнезови обећали папи да никада неће нападати туђе земље ради освајања, а да је папа обећао да ће се, ако буду нападнути, за њих борити Бог као осветник, а да ће Христов ученик Свети Петар прибавити победу....) Виктор Новак тврди да је то била психолошка припрема пред настанак НДХ јер те 1941. године, када је требала бити обележена та годишњица, настала је НДХ.