Фрањевачки самостан на Горици крај Ливна са чијег олтара је фра Срећко Перић позивао да се кољу Срби
У свом наступању против дојучерашње браће, карактеристично је за конвертите да крвави пир нарочито воле спроводити на неки православни празник. Нарочито се то одвија на крсну славу. Два су разлога тој работи. Први, да би се домаћин што више понизио и повредио јер он на тај дан свечари и не очекује душмана, онога ко би му могао зло учинити. Други разлог је тај што конвертит том крвавом работом поништава себе, односно оно што је некада био. На својеврстан и крвав начин он поручује да он није Србин. Тако кида везе са оним што је некада био. Безброј таквих случајева има. Довољно је споменути злочине из последњег рата у сребреничком крају када је Насер Орић са својом братијом волео да коље и пали на православне празнике. У Другом рату је тога било прегршт.
Оно што је давних дана било засејано, оно што је зрило генерацијама, избило је свом силином тог лета 1941. године. Дошло је време за крваву жетву. Над Ливањаским пољем на Огњену Марију зло се обрушило свом силином и кренула је крвава жетва. Почело је крвавим бојним покличем са олтара фрањевачког самостана на Горици (на слици) крај Ливна. Фра Срећко Перић, који је пре рата био жупник у Нишу и за кога чак постоје подаци да се на том терену бавио прозелитским радом, је својој пастви поручио:"Браћо Хрвати, идите и кољите све Србе. Најприје закољите моју сестру, која је удата за Србина, а онда све Србе одреда. Кад овај посао завршите, дођите к мени у цркву гдје ћу вас исповједати и причестити, па ће вам онда сви гријеси бити опроштени…" Католички клер у ливањском крају је предано радио за усташку ствар. Поред фра Перића, ту је и фра Божо Шимлеша, жупник лиштански. Њему се приписиују речи да више није грех убити дете од седам година ако је оно противно усташкој власти. Држао је говоре у којима је говорио да је дошао час да се сви Срби униште у Хрватској, а ако то не ураде, да ће Срби њих уништити. Фра Шимлеши се приписиује и позив Хрватима да кољу Србе а да ће он све грехе преузети на себе (на другом месту се ове речи приписују фра Перићу)! Који је ово степен умишљаја? Свештено лице које зна да је то грех, а позива своју паству да чини тај грех говорећи им да ће он све на себе преузети! Фанатизам који није виђен на овим просторима. Поред ове двојица фратара као злочинци се спомињу и фра Боро Гребенаревић, фра Виктор Балтић као и фра Боривоје Мача.
Фра Срећко Перић
Широм Ливањског поља на Огњену Марију је почела крвава жетва, али најстрашније је било у школи у Челебићу. Тамо су највише била масакрирана деца и жене. Када су Италијани ушли у тај крај, а што је уједно значио и престанак покоља, неки Срби су отишли у школу. Учионица је била офарбана као да се ништа није десило, али када су ушли у подрум.... Набацана пиљевина, а испод ње скорене локве крви. У појединим деловима просторије остаци женске власи. Када су мало боље претражили нашли су перле које су жене носиле око врата као и девојачке плетенице. Веле да су их усташе силовале па клале.....Онај који је био организатор сакупљања те нејачи у школи, али и организатор убијања и других Срба из Челебића био је сеоски кнез Нико Крижан. Он је обећавао да никоме длака неће фалити са главе. Стрељан је као злочинац по основу пресуде Народног суда 1942. године...
Школа у Челебићу, једно од стратиша у ливањском крају. Снимак сачињен 1990. године
Страдало је и село Голињево. Село је потпуно затрто у том налету. Њихове комшије из суседних села су се дичиле тиме. Управо то треба истаћи као чињеницу. Нису само усташе убијале. Хрватско сеоско становништво је махом било укључено у покоље. Најближе комшије су сатирале читаве породице, а потом сву њихову имовину су делиле међусобно по основу претходних договора. Најпознатији пример је пример Маркице Римца, сељака који је на кочијама превозио поклане жене, децу и мушкарце и успут звиждао и певао као да је на свадби. Мученике је водио у заједничку гробницу. Ово је доказ који обара тезу из времена комунизма да су усташе биле само мала група људи које су искористиле Швабе да покваре братство и јединство док су остали Хрвати били србофили.
Да се помену злотвори. Поред горе поменутих ваља споменути и Перу Гелу, Пилипа Пашалића (остао је упамћен по томе што је бацао децу у јаме. После рата кренуле су му ноћне море где му деца долазе у сан и копају очи. Фратар му је рекао да треба да тражи опрост од породица којима је зло учинио. Неке му нису хтеле опростити, а код других није имао ко да му опрости. Били су сатрти. Умро је у највећим мукама.), Марка Римца, браћу Баришић, браћу Хасу и Ибрица Зрну, Смају Чакара (хвалио се да има најоштрији нож. Стрељан као злочинац 1942. по основу пресуде Народног суда, а иронијом судбине на губилиште га је повео Србин кога је он претходно повео на јаму, али је овај преживео.), др Драгана Урумовића (адвокат, један од главних коловођа), Владу Каића, али и Јакова Ђапића (хрватски политичар Анте Ђапић, бивши градоначелник Осијека, који у хрватској јавности отворено испољава усташтво, је братанац од Јакова Ђапића. Имао је од кога и да научи ту работу, а за његовог стрица се везује злочин да је двојицу српских младића испекао на ражњу.)...Има њих још...
Анте Ђапић, хрватски политичар усташких назора и синовац злотвора Јакова Ђапића
Правде ради, остављени су записи о онима који су се показали као добротвори, праведници што би рекли Јевреји. Ту су Мехо Терзић, Рахмо Халапић, Мујо Милак, Тадија Римац, Јуре Маић Јукић, Божо и Ана Сучић, Ката Врдољак, Марко Билић, Божо Јурета....
Био је ово мали допринос отргнућу од заборава. Морао сам поменути поједине ужасне ствари да би се колико толико могла видети природа ових злочина. У хрватском друштву не да нема покајања за ова злодела него усташтво отворено буја, а нарочито када Томпсон крене да оргија за годишњицу Олује (видећемо опет за који дан). Тада и клинци од 15 година певају Јасеновац и Градишку Стару. Исто тако ниједан римокатолички свештеник није затражио опрост за ове злочине сем бисукпа бањалучког Алфреда Пихлера који је био Немац по националности. Од хрватског клера то није дошло до дана данашањег. За наук нама, да знамо са ким посла имамо на западној страни, јер онај који није упамтио прошлост ризикује да му се иста понови. Нека је вечна слава мученицима ливањским.
Нема коментара:
Постави коментар