ДЕЛОВАЊЕ ВАТИКАНА НА ПРОСТОРУ ЦРНЕ ГОРЕ, КИМ И МАКЕДОНИЈЕ - ПРЕСЕК ЗА 2019. ГОДИНУ

Свети Василије, један од највећих српских светитеља. Још за живота је навукао мржњу Ватикана, а на дан његовог рођења је Мило потписао указ о проглашењу спорног Закона

Прошле 2019. године на српским просторима је било видљиво прозелитско деловање римокатоличке цркве. Конкретније, то деловање је нарочито видљиво на простору Црне Горе, Косова и Метохије и Македоније. Овом приликом бих желео да напоменем да није искључено деловање НАТО пакта (напротив) и осталих нама ненаклоњених чинилаца, али мишљења сам да нашем човеку некако непримећено пролази  деловање римокатоличке цркве. Свестан је наш народ погубног деловања Ватикана на овим просторима, али некако касно уочи то деловање. Разлог томе треба тражити у чињеници да Ватикан делује увек иза кулисе, непримећено, а своје деловање маскира благоглагољивим фразама и говорима. Стога, деловање Америке и њених вазала, Британије, Немачке је видљиво и у првом је плану. Метафорички речено, то је батина која директно и отворено удара по нама, те из тог разлога су нам стално пред очима наведени чиниоци. Стога, овај текст ће бити везан за деловање Ватикана у прошлој години и на наведеним просторима јер не треба заборавити да је духовни отац србофобије управо Ватикан. Пре него што кренем у опис деловања Ватикана, напоменуо бих то да између Црне Горе, Косова и Метохије као и Македоније постоји једна тачка везивања. То је чињеница непризнавања. У идућим редовима ће подробније бити посвећена пажња тој чињеници. Стога, да кренемо по хронологији.

Папа Франциско у Македонији. На 05:37 се види покушај Зорана Заева да пољуби руку папи

ПСИХОЛОГИЈА КОНВЕРТИТА ИЗ ПЕРА ИВА АНДРИЋА

Омер паша Латас (1806 - 1871)

Теолог Срђан Сремац је једном приликом изјавио да је тема конвертитства остала запостављена и неистражена због своје методолошке комплексности и неухватиљивости. Конверзија тј. промена идентитета је најпре психолошки феномен. На балканским просторима овај феномен је веома заступљен и много тога објашњава у вези ратова и проливања крви између српског народа с једне и народа који себи сматрају посебним у односу на Србе, а пореклом потичу од истих, с друге стране.

У СПОМЕН НА ДОКТОРКУ ДРАШКО

др Олга Драшко

Она почиње на самој граници Босне и Херцеговине. Пролази кроз срце Херцегове земље, кроз усијани крш и свом својом снагом улива се у Сиње море. Крај ње, на њеном доњем току, утицај Средоземља се огледа у присуству грожђа, лубеница, нара, маслина, дувана...Име јој је Неретва.

ДИНАРСКА УЖАРЕНОСТ ИЛИТИ О МОЛБИ АНТЕ СТАРЧЕВИЋА

Анте Старчевић

Пре но што пређемо на разматрање предмета овог текста, треба споменути да је психа пре свега индивидуални феномен, да је свака личност специфична на свој начин. Међутим, у контексту колективне психологије постоје особине за које се може рећи да су својствене већој групи људи. 

ПРЕБИЛОВЦИ

Пребиловачке жене и девојке. Једни кажу да нико није преживео са ове фотографије тај август 1941. године, а други кажу да их је ипак преживело пет. 

Пре два дана је била годишњица од протеривања остатака закланог народа из Хрватске, а данас је 78 година од како је извршен један од најбестијалнијих покоља које су наши простори видели. Реч је о селу страдалнику Пребиловци крај Чапљине. 6. августа 1941. године око 500 Срба, махом жена и деце, је живо бачено у јаму Голубинка код села Шурманци. Било је и раније убистава Срба у том крају и то још од Априлског рата. Треба напоменути да су Хрвати фактички дигли устанак у Чапљини и почели су да нападају јединице разбијене југословенске војске. Скоро сам сазнао да је у тим збивањима стотинак војника и морнара нестало око Чапљине, а да нико до дана данашњег их није потражио. Вероватно су их прогутале херцеговачке јаме или их је одвела Неретва плавоме Јадрану. Ипак, југословенска војска је успела 14. априла да врати град у своје руке, али због општег развоја ситуације, морала је да га убрзо напусти.

ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Фрањевачки самостан на Горици крај Ливна са чијег олтара је фра Срећко Перић позивао да се кољу Срби

У свом наступању против дојучерашње браће, карактеристично је за конвертите да крвави пир нарочито воле спроводити на неки православни празник. Нарочито се то одвија на крсну славу. Два су разлога тој работи. Први, да би се домаћин што више понизио и повредио јер он на тај дан свечари и не очекује душмана, онога ко би му могао зло учинити. Други разлог је тај што конвертит том крвавом работом поништава себе, односно оно што је некада био. На својеврстан и крвав начин он поручује да он није Србин. Тако кида везе са оним што је некада био. Безброј таквих случајева има. Довољно је споменути злочине из последњег рата у сребреничком крају када је Насер Орић са својом братијом волео да коље и пали на православне празнике. У Другом рату је тога било прегршт.

КРИЖАРИ И ХРВАТИ

                                                                                        

                                                 ''Нисам дошао да донесем мир, него мач.'' 

                                                                                                                                                                     (Матеј, 10, 32-42, 1; Зач, 38, 39).

Крижари заузимају Јерусалим

Када је византијски цар Алексеј Први Комнин те 1095. године затражио помоћ од папе у циљу ослобађања Јерусалима од муслимана, папа Убран Други сазвао је сабор у Клермону на којем је одлучено да се креће у ослобађање Христовог гроба. Кажу да је у циљу придобијања што већег броја људи, папа дао унапред опрост грехова будућим ратницима. На тај начин, дошло је до сакупљања шаролике светине, што би народ рекао ,,с коца и конопца" која је потом кренула у поход. 

РИМОКАТОЛИЧКИ ПРОЗЕЛИТИЗАМ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Сусрет Рамуша Харадинаја и папе Франциска 2018. године

Почетком јуна ове године, осванула је вест да је Рамуш Харадинај прекрстио старо српско православно црквиште у Новом Брду у римокатоличко црквиште. Наиме, реч је о рестаурацији овог храма чији је финансијер Немачка. Много текстова и коментара је писано у јавности у вези тог догађаја, али један моменат никако није споменут. Склон сам мишљењу да ово није Рамушев оригиналан изум и његова оригинална мисао. О чему је реч?

ДЕСЕТ ЗНАКОВА ХРВАТИЗАЦИЈЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Последња збивања у Црној Гори нам говоре да је процес хрватизације тог простора узео маха. Заправо, то је крајњи циљ. Не само да се Црна Гора треба издвојити из српских земаља, а тамошње становништво из српског националног корпуса, него је циљ да се то становништво на крају покатоличи и хрватизује, а Црна Гора учини хрватским простором. У прилог томе, у овом тексту ће бити наведени и описани десет знакова хрватизације Црне Горе.

КОСОВО - НАШЕ ОГЛЕДАЛО

Видовдан на Газиместану

Оног лета када је Мурат избио са војском на Косово, вели косовско народно предање, преда њега је изашао један плећати себар са дугом косом боје сребра. Бојажљиво је клекнуо пред Мурата. У једној руци држао је зобницу са јечмом, а другом руком султану показа на пространа косовска житна поља. “Заповедај царе”, вели себар и рече султану да има јечма за хатове и торове и да има и за пиво и жита за хлеб. Другим речима, себар је предавао султану косовска природна богатства, а Мурат се још није сударио са српском војском. Дакле, реч је о ономе што је Бата Живојиновић у једној реченици објаснио у Балкан Експресу:”А по старом српском обичају, ракија за победнике.” Због такве лоше особине у Срба, да се улагује непријатељу пре но што је овај однео војну победу, наш народ на Косову је веровао да је због тог себра пало проклетство на њих и да због тога тако масовно гину од арнаутске и турске руке. Ех, да види овај себар шта својих потомака има у данашњим временима. Јесу ли Срби проклети због својих данашњих великаша, а који се понашају као тај себар? “Заповедај царе, господару, амбасадоре, помоћнику државног сектретара, канцелару.....”, нема коме тако не говоре, а нуде све и свашта. Има црнице земље, има српских вода и река, има угља косовских, има руда, творница, предузећа, има Србаља да буду робови........Оно што их разликује од тог себра, јесте не само да су бојажљиви према господарима својим, него пресрећни су кад им нешто ураде, чак и предосете шта се од њих тражи унапред, иако то господар још није тражио, само да би својим господарима измамили осмех на лице и добили тапшање по рамену. Рекоше депеше Викиликса да ови наши великаши буквално обијају прагове у западним амбасадама. Свађају се међусобно ко ће боље служити. “Заповедај царе, господару, амбасадоре........Ја сам тај који ће боље Србље претворити у робље, који ће ти дати и јечам и жито и воде и руде. Само затражи......”Само да тај себар види ово. Нема шта, друштвена патологија се развија годинама, деценијама......Е тако су великаши ових лета чинили са Косовом и Метохијом.

ДА ЛИ ЦЕТИЊЕ ПОСТАЈЕ НОВИ ШИРОКИ БРИЈЕГ?

Цетиње

Широки Бријег је град у Западној Херцеговини који је како код Хрвата, тако и код Срба, препознат као извор посебне верзије хрватства. Широки предњачи по србофобији и по усташтву спрам свих осталих хрватских крајева. Свакако да је реч о специфичној средини која се као таква разликује и од осталих хрватских крајева који не заостају за Широким у погледу испољавања усташтва (Груде, Посушје, Љубушки, Чапљина, Читлук итд.).

Како је очигледно да се на простору Црне Горе врши хрватизација (а што подразумева и римокатолизацију), један мали простор почео је да предњачи у србофобији са све елементима усташтва. Реч је о Цетињу. Стога, да ли Цетиње постаје нови Широки Бријег?

СМИСАО ИСТРЕБЉИВАЊА СРБА НА ПРАЗНИКЕ ИЛИ ,,КО НА БОЖИЋ У КРАВИЦУ ДОЂЕ?"

Код оних који су из разних разлога некада напустили православну веру и прешли на муслиманску односно на католичку веру, остала је једна навика. У мржњи према онима који су остали у својој вери, конвертити су се дали на истребљивање истих нарочито на верске празнике. У низу таквих случајева, остао је познат онај покољ у последњем Одбрамбено - Отаџбинском рату који се збио у Кравицама 7. јануара 1993. године. Тек што су сељани изашли са литургије, почео је напад хорде Насера Орића свом жестином. Малобројна сеоска стража је изгинула бранећи одступницу, а онда је кренуо покољ над цивилима који се нису успели извући. Тада је живот изгубило 49 људи на најгоре могуће начине (одсецање главе, касапљење, урезивање на телу полумесеца и усташких шаховница итд.). Они који су се успели извући по дубоком снегу и великој хладноћи прешли су Дрину и нашли спас у Србији. На овој фотографији се виде те газије и то поименице, а међу њима је на коњу и Насер Орић. На слици се види и Шиптар Мехмети, дошао да помогне својој браћи по злочину. Оно што привлачи пажњу јесте чињеница да су се конвертити трудили да покољ изврше на неки православни празник. Нарочито су се трудили да ту работу изврше на крсну славу. О чему је реч?

О АНДРИЋЕВОЈ БОСНИ КРОЗ ПРИЗМУ МОГ ЛИЧНОГ ИСКУСТВА

Неколико пута сам прочитао писанија мудрих људи који су говорили да често перо писца може да опише неку друштвену појаву знатно боље него научник. Како је време пролазило и како сам се све више заносио у овој мојој работи, схватио сам да у томе има истине.

Ономад, када сам био ученик трећег разреда средње медицинске школе, запричао сам се са мојим професором Голубовићем који ми је предавао физикалну медицину. Пошто је увидео да ме веома интересује историја, а уз то је видео да нарочиту пажњу посвећујем прекодринским крајевима, започне он причу о Коњицу, граду из којег је био родом. Причао је о мало споменутим Србима са тог простора, причао ми је о последњем рату и како је оно мало Срба, а који се нису успели извући, претрпело свашта од својих комшија муслимана и Хрвата. Тешко су пострадали. У свим тим његовим тужним и тешким причама спомену како Ива Андрића треба пажљивије читати. Како сам у то време као лектиру читао ,,На Дрини ћуприја“, особито је подвукао да баш то дело треба неколико пута да се прочита да би се могло разумети.

,,ДЕЛА УСТАША СУ БИЛА ДЕЛА ЦРКВЕ” - КАКО СУ ХЕРЦЕГОВЦИ ПОСТАЛИ НАЈЉУЋЕ УСТАШЕ?

Међу прекодринским Србима, али и међу самим Хрватима влада веровање да су Херцеговци најљући Хрвати са потпуним и нескривеним усташким назорима. У том смислу ваља истаћи да су најсвирепије усташе биле из Херцеговине. Херцеговци су већину чинили на првом постројавању курсиста у склопу курса ,,Први хрватски редарственик” који се одржао 8. августа 1990. године. Кажу да када је Фрањо Туђман обилазио постројене хрватске полицајце, да су му полицајци на његово питање одакле су, махом одговарали са:,,Посушје, Широки Бријег, Груде, Чапљина, Љубушки....” У Чапљини је 8. априла 1941. године, дакле два дана пре Загреба, проглашена НДХ од стране Пава Цанкија. Након Другог светског рата,постоје бројна сведочанства о томе како су се Хрвати широм БиХ, па и Хрватске, бранили од оптужби Срба да су их ови као комшије бесомучно клали. На то су Хрвати говорили да су то урадили Херцеговци. Славко Лисица је у својој књизи ,,Командант по потреби” записао утиске о боравку са будућим генералом Ратком Младићем у околини Сиња 1991. године, када су им локални Хрвати долазили говорећи да они нису били за рат, да су то Херцеговци дошли са стране па су због тога почели напади на војску. На страну сад истинитост ових тврдњи, али јасно је да се и међу самим Хрватима Херцеговци сматрају за најекстремније. Од целог тог краја, једно место се истиче. За најекстремније међу Херцеговцима важе они са Широког Бријега. Толико су препознати по свом екстремизму да се чак међу хрватским јавним радницима говори о посебној широкобријешкој верзији хрватства. Постоји анегдота да родитељи са Широког Бријега кад уче своју децу да говоре, да прву реч коју им усађују у главу јесте Загреб! Исто тако, ту је и сведочанство Војислава Шешеља у погледу његових сужањских дана у Хагу. Он је неколико пута говорио о Младену Налетилићу Тути, команданту Кажњеничке бојне ХВО-а са Широког Бријега, који је у Хагу све од реда поздрављао нацистичким поздравом са ускликом ,,за дом спремни”. Шешељ је говорио да су се Туте остали клонили због таквог његовог понашања, али он сам тврди да није, јер он у Тутином понашању није видео ништа необично јер Тута је својим рођењем на Широком Бријегу био предодређен да преузме такве обрасце понашање, а који су сматрани потпуно нормалним и природним на том поднебљу. За крај о Широком, навешћу две песме које очитавају природу тог места и светоназоре тог становништва. Прва је традиционална ганга која каже:,,Ој Широки ћаћевино наша, овдје ти је легло од усташа”. Друга је песма Сеје Сексона из Забрањеног пушења коју је компоновао за филм ,,Нафака”, а за коју постоји подела у њеном тумачењу у смислу је ли она заправо спрдња на менталитет херцеговачких Хрвата или је пак песма озбиљног карактера. Било како било, јасно се спомиње Широки у њој:,,Херцеговци, ево зоре ево дана, све у име Јуре и Бобана, са Широка Бруно Бушић виче, виче:,,Херцеговци, за дом спремни поглавниче!” Одакле, онда толики екстремизам? Као и широм српских простора, чињеница верске конверзије објашњава овај феномен. Истражујући и читајући о овом феномену, дошао сам до презимена која су заступљена у Западној Херцеговини, а која носе Хрвати са усташким назорима:Бабић, Петровић, Петковић, Мандић, Марић, Марковић, Кнежевић, Стојановћ, Кнезовић, Вучић, Вуковић, Радуловић, Радовић, Јовановић, Михаиловић, Вукосавић (код ова два последња презимена нашао сам двојицу усташа са Попова поља - Сава Вукосавић и Сава Михаиловић. Сава, а католик!?), Богдановић, Матић, Марјановић, Николић, Сарић, Павловић итд. Ту је и погрдни назив за православног који се јавља у четири облика ркаћ/ркач/хркаћ/хркач, а који се јавља као презиме херцеговачких католика (чувени усташки терориста Миљенко Хркач који је у терористичком нападу на биоскоп ,,20. октобар” у Београду 1968. године убио једну особу, а 86 ранио). Међутим, сама чињеница конверзије, као и разлози за тај поступак, није била довољна да Херцеговци постану то што су постали. Треба обратити пажњу на оне који су их превели на католичку веру и који су их после једино учили мржњи према браћи, рођацима и комшијама који су остали у православној вери. Наравно да је реч о Ватикану, али прецизније, реч је о погубном деловању католичког монашког реда францисканаца, на овим просторима познатији као фрањевци. Стога, као што сам неколико пута рекао, перо писца понекад зна да боље опише неки друштвени феномен боље него наука. У овом случају није реч о књижевном делу. Реч је о чланку ,,Унијатство у Херцеговини” који је у петербуршком часопису ,,Дух хришћанина” објавио Живојин Жујовић 1863. године, студент руске Духовне академије у Санкт Петербургу. Он у том чланку цитира херцеговачког архимандрита Јоаникија Памучину који је сведок, очевидац тога како фратар своју нову паству учи вери. Тај чланак је можда најбољи опис фратарске работе која ће своје исходиште имати у крвавим збивањима на простору монструозне НДХ. Стога, овде ћу део по део чланка постављати, с тим да ћу између њих коментарисати овај феномен.