О ПОСТАНКУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

,,И у име тога нашег великога савезника Бога, ми васколике вође устаничкијех чета босанскијех, данас једини представници српске земље Босне, послије толико чекања и безнаде на икакву помоћ, рјешавамо:од данас па за навијек, кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с нашом браћом Србима дијелити судбину па ма каква она била, проглашавамо: Да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији, законитом и правом прејамнику државе старијех наших краљева и царева и проглашавамо нашим нашљеднијем господаром књаза српског Милана М. Обреновића IV. Живио наш народ српски! Живио господар наш књаз Милан М. Обреновић IV! Живила наша државна влада у нашој престолници Београду!"

МИЋО

Мићо Влаховић

Борци који су преживели рат (независно који, против кога се водио и када је вођен) често знају рећи, када их ословљавају и доживљавају као хероје, да они нису хероји, да су једини прави хероји њихови ратни другови који нису успели преживети. Позната је скромност правог војника. Међутим, не слажем се. У рату је херој свако ко се на поштен и часан начин борио за свој народ и за своју земљу. Дакле, и онај ко је преживео и онај ко нажалост није. Један од хероја који није успео да дочека крај последњег рата у Босни јесте Мићо Влаховић чија тужна животна прича (и сам крај његовог живота) даје додатну снагу његовом лику и делу.

ОПЕРАЦИЈА ,,ВРБАС '92" - ОСЛОБАЂАЊЕ ЈАЈЦА

Борци ВРС на јајачком ратишту

Овај текст посвећујем мојим земљцима, родбини, а нарочито покојном ујаку, који су своје најлепше године провели на ратишту широм Високе Крајине. Једно од тих ратишта, које је уједно било најтеже у првих неколико месеци рата, било је јајачко ратиште.

ЕГЗОДУС СА ОЗРЕНА И ПОКУШАЈ ТУРЧЕЊА

Мапа борбених дејстава у операцији ,,Фарз" којом је дошло до пада Возуће

Славна српска планина Озрен, на којој постоје немањићке задужбине примила је удар тог 10. септембра 1995. године. Тада су као скакавци, далеко јаче муслиманске јединице кренуле у наступање. Са њима је ишао злогласни "Ел муџахид" одред. Три и по године, браниоци Озрена су се храбро одупирали муслиманима и муџахединима, али су овај пут попустили.

КОСОВЦИ И МЕТОХИЈЦИ У СТВАРАЊУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Војвода Раде Радовић

Славикнет је један од најбољих сајтова на тему Одбрамбено – Отаџбинског рата. Доста ратних ветерана приповедањем ратних доживљаја доста доприноси у расветљавању појединих догађаја, али и отргнућу од заборава многих мало споменутих хероја који су своје животе дали да би Република Српска постојала. Један коментатор ми је привукао пажњу, покушаћу да цитирам:“Требало би мало више да се пише о Косовскометохијском добровољачком одреду који је обишао многа ратишта.“ Збиља, мало се писало о Косовцима и Метохијцима који су ишли преко Дрине да помогну својој браћи. Не зна се колико их је било. Колико ме сећање служи, овај одред се спомиње у документарној емисији „Пад Крајине“ где је приказан прилог са далматинског ратишта у којем је интервјуисан један од старешина тог одреда кога зову Чича. На горе поменутом сајту, један ветеран је споменуо једног добровољца из Приштине који се презивао Џинић. Име му није навео, али је рекао да је тај добровољац погинуо тако што су он и један његов саборац били опкољени од стране муслимана па су се разнели бомбом да им не падну живи у руке. Међутим, један Метохијац је веома познат на простору Херцеговине и један је од најзаслужнијих што је источна Херцеговина остала српска.

ХРВАТИ И БАЊА ЛУКА

Бања Лука

Када је пала РСК тог лета 1995. године, хрватски војници који су ишли на Уну говорили су да иду да ослобађају „вјековни хрватски град Бања Луку“. Бања Лука хрватски град? Исто тако, скоро сам чуо за једну анегдоту коју је нашем историчару Александру Раковићу испричао његов пријатељ, власник творнице дувана у Бања Луци, да му је дошао фратар и да му је нудио педесет милиона евра да откупи творницу! Замислите да је неки наш монах отишао у Хрватску и да нуди откуп, на пример, некадашњег ТВИК-а (сад је то Див група, реч је о творници завртања) који се налази у Книну. Колико сам схватио, власник творнице није прихватио фратрову понуду. Значи, циљ је био да се преузме контрола над једном од јачих компанија у граду. О чему се заправо ради?

О АНДРИЋЕВОЈ БОСНИ КРОЗ ПРИЗМУ МОГ ЛИЧНОГ ИСКУСТВА

Неколико пута сам прочитао писанија мудрих људи који су говорили да често перо писца може да опише неку друштвену појаву знатно боље него научник. Како је време пролазило и како сам се све више заносио у овој мојој работи, схватио сам да у томе има истине.

Ономад, када сам био ученик трећег разреда средње медицинске школе, запричао сам се са мојим професором Голубовићем који ми је предавао физикалну медицину. Пошто је увидео да ме веома интересује историја, а уз то је видео да нарочиту пажњу посвећујем прекодринским крајевима, започне он причу о Коњицу, граду из којег је био родом. Причао је о мало споменутим Србима са тог простора, причао ми је о последњем рату и како је оно мало Срба, а који се нису успели извући, претрпело свашта од својих комшија муслимана и Хрвата. Тешко су пострадали. У свим тим његовим тужним и тешким причама спомену како Ива Андрића треба пажљивије читати. Како сам у то време као лектиру читао ,,На Дрини ћуприја“, особито је подвукао да баш то дело треба неколико пута да се прочита да би се могло разумети.