Мапа борбених дејстава у операцији ,,Фарз" којом је дошло до пада Возуће
Славна српска планина Озрен, на којој постоје немањићке задужбине примила је удар тог 10. септембра 1995. године. Тада су као скакавци, далеко јаче муслиманске јединице кренуле у наступање. Са њима је ишао злогласни "Ел муџахид" одред. Три и по године, браниоци Озрена су се храбро одупирали муслиманима и муџахединима, али су овај пут попустили.
Бројчано слабији, развучених линија, непријатељске диверзантске групе су врло брзо упале за леђа нашим борцима. Пала је Возућа, пада Озрен. Јединице се извлаче. Доста бораца остаје у потпуном окружењу. Начелник штаба Четврте озренске бригаде, легендарни Зока, успева да се пробије из окружења, да изађе на новоустројену линију и да отвори пролаз за извлачење. Данима су се Озренци извлачили. Како по која група се пробије из окружења, она туда изађе. Командант Зока је тада присуствовао несвакидашњем призору. Неколико дана након пада Возуће, једна једина особа се појавила из даљине. Иде ка пролазу. Командант Зока и борци гледају. Убрзо видеше баку у озренској народној ношњи. Потпуно чиста. Старица прође мимо њих и отиде на сигурно. Борци су се питали како је успела да прође толике заседе и муџахедине који су чистили терен, а ношња скроз чиста.....Као да је ишла у шетњу, а не да је живу главу извлачила из муџахединског обруча.
Командант Зока (десно) четири пута рањаван у току рата
Међутим, многи нису успели да се извуку. Командант Зока је изјавио да је на постројавњу његове бригаде било свега око 500 бораца. Неколико дана раније, уочи напада, имао је тачно 1176 бораца! Остале је или прекрила густа озренска трава или су пали у руке муџахедина. Има низ сведочанстава о тим страхотовим мучењима, о камповима муџахедина који су били касапнице. У Каменици је масакрирано 52 српска борца што представља највеће стратиште заробљених српских бораца у последњем рату. Међутим, сведочење једног борца привлачи пажњу.....
Новица Бановић, припадник 16. крајишке бригаде који је преживео заробљеништво
Новица Бановић је био припадник 16. крајишке бригаде. Тог 10. септембра дочекао је напад муџахедина. У једном тренутку у његовој непосредној близини пада граната. Беше ошамућен и више ништа није чуо. Последње чега се сећао јесу његови саборци у рову који пуцају на муџахедине. Када је дошао себи, већ је био у рукама муџахедина. Присуствовао је језивим сценама мучења српских заробљеника, али га муџахедини убрзо поведоше даље. Долазе на висећи мост. Креће психичка тортура. Један од њих рече Новици да клекне, да га овај закоље. Новица се поздравио са животом. Ништа. Подижу га. Пар корака даље, виче други да ће га он заклати. Наређују му поново да клекне. Ништа. Поново га дижу. И тако неколико пута док нису прешли мост. Не могавши више да издржи, Новица сам рече да га закољу да га реше мука. На то га је један од њих питао да ли би Новица њега заклао да има прилику....Новица му је одговорио да не би, да би га убио метком и то у борби. Једном приликом Новицу доведоше пред муџахединског старешину на испитавање. Завезан је за столицу. Шта год Новица одговори, један од њих се залети ногом на њега. Падне са столицом на под, па га поново дижу, па опет кад одговори опет залет ногом. Падне у несвест, полију га водом и тако испочетка. Када је то старешини досадило, одједном рече својима:"Одведите га иза куће и закољите га". "Готово је", помисли Новица. Када су га подигли и повели на губилиште одједном му командант затражи да каже последњу жељу. "Немам", одговори Новица. "Мораш имати, де кажи ми", запрепашћено рече командант. Новица рече опет да нема, а онда муџахедин буквално почиње да га моли да му каже последњу жељу. "Дај ми воде јер сам жедан", рече му Новица. Командант није могао да верује шта је чуо. Поново га је питао за последњу жељу. Новица му тад рече да ако га закоље жедног да ће бити цео живот жедан. Командант не само да му је донео воде него је и оповргао сопствено наређење. Новица мисли да је овај био сујеверан па га је то спасило. Једном приликом натераше Новицу да чисти под. Један од њих стаде ногом и рече:"Овако хаџије раде. Де реци како ћеш се звати? Хоћеш бити Мујо?" Дакле, нуди му да се потручи и да се спасе мука. Као некада у турско време. Новица му пркосно одговори:"Не, нећу бити Мујо, ја сам Новица и то је то." Препатио је Новица свашта, али је остао жив. Размењен је негде после завршетка рата. Нека је вечна слава нашим борцима и мученицима.
Нема коментара:
Постави коментар