О ПОСТАНКУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

,,И у име тога нашег великога савезника Бога, ми васколике вође устаничкијех чета босанскијех, данас једини представници српске земље Босне, послије толико чекања и безнаде на икакву помоћ, рјешавамо:од данас па за навијек, кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с нашом браћом Србима дијелити судбину па ма каква она била, проглашавамо: Да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији, законитом и правом прејамнику државе старијех наших краљева и царева и проглашавамо нашим нашљеднијем господаром књаза српског Милана М. Обреновића IV. Живио наш народ српски! Живио господар наш књаз Милан М. Обреновић IV! Живила наша државна влада у нашој престолници Београду!"

МИЋО

Мићо Влаховић

Борци који су преживели рат (независно који, против кога се водио и када је вођен) често знају рећи, када их ословљавају и доживљавају као хероје, да они нису хероји, да су једини прави хероји њихови ратни другови који нису успели преживети. Позната је скромност правог војника. Међутим, не слажем се. У рату је херој свако ко се на поштен и часан начин борио за свој народ и за своју земљу. Дакле, и онај ко је преживео и онај ко нажалост није. Један од хероја који није успео да дочека крај последњег рата у Босни јесте Мићо Влаховић чија тужна животна прича (и сам крај његовог живота) даје додатну снагу његовом лику и делу.

ОПЕРАЦИЈА ,,ВРБАС '92" - ОСЛОБАЂАЊЕ ЈАЈЦА

Борци ВРС на јајачком ратишту

Овај текст посвећујем мојим земљцима, родбини, а нарочито покојном ујаку, који су своје најлепше године провели на ратишту широм Високе Крајине. Једно од тих ратишта, које је уједно било најтеже у првих неколико месеци рата, било је јајачко ратиште.

У СПОМЕН НА ДОКТОРКУ ДРАШКО

др Олга Драшко

Она почиње на самој граници Босне и Херцеговине. Пролази кроз срце Херцегове земље, кроз усијани крш и свом својом снагом улива се у Сиње море. Крај ње, на њеном доњем току, утицај Средоземља се огледа у присуству грожђа, лубеница, нара, маслина, дувана...Име јој је Неретва.

ЕГЗОДУС СА ОЗРЕНА И ПОКУШАЈ ТУРЧЕЊА

Мапа борбених дејстава у операцији ,,Фарз" којом је дошло до пада Возуће

Славна српска планина Озрен, на којој постоје немањићке задужбине примила је удар тог 10. септембра 1995. године. Тада су као скакавци, далеко јаче муслиманске јединице кренуле у наступање. Са њима је ишао злогласни "Ел муџахид" одред. Три и по године, браниоци Озрена су се храбро одупирали муслиманима и муџахединима, али су овај пут попустили.

КОСОВЦИ И МЕТОХИЈЦИ У СТВАРАЊУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Војвода Раде Радовић

Славикнет је један од најбољих сајтова на тему Одбрамбено – Отаџбинског рата. Доста ратних ветерана приповедањем ратних доживљаја доста доприноси у расветљавању појединих догађаја, али и отргнућу од заборава многих мало споменутих хероја који су своје животе дали да би Република Српска постојала. Један коментатор ми је привукао пажњу, покушаћу да цитирам:“Требало би мало више да се пише о Косовскометохијском добровољачком одреду који је обишао многа ратишта.“ Збиља, мало се писало о Косовцима и Метохијцима који су ишли преко Дрине да помогну својој браћи. Не зна се колико их је било. Колико ме сећање служи, овај одред се спомиње у документарној емисији „Пад Крајине“ где је приказан прилог са далматинског ратишта у којем је интервјуисан један од старешина тог одреда кога зову Чича. На горе поменутом сајту, један ветеран је споменуо једног добровољца из Приштине који се презивао Џинић. Име му није навео, али је рекао да је тај добровољац погинуо тако што су он и један његов саборац били опкољени од стране муслимана па су се разнели бомбом да им не падну живи у руке. Међутим, један Метохијац је веома познат на простору Херцеговине и један је од најзаслужнијих што је источна Херцеговина остала српска.

СМИСАО ИСТРЕБЉИВАЊА СРБА НА ПРАЗНИКЕ ИЛИ ,,КО НА БОЖИЋ У КРАВИЦУ ДОЂЕ?"

Код оних који су из разних разлога некада напустили православну веру и прешли на муслиманску односно на католичку веру, остала је једна навика. У мржњи према онима који су остали у својој вери, конвертити су се дали на истребљивање истих нарочито на верске празнике. У низу таквих случајева, остао је познат онај покољ у последњем Одбрамбено - Отаџбинском рату који се збио у Кравицама 7. јануара 1993. године. Тек што су сељани изашли са литургије, почео је напад хорде Насера Орића свом жестином. Малобројна сеоска стража је изгинула бранећи одступницу, а онда је кренуо покољ над цивилима који се нису успели извући. Тада је живот изгубило 49 људи на најгоре могуће начине (одсецање главе, касапљење, урезивање на телу полумесеца и усташких шаховница итд.). Они који су се успели извући по дубоком снегу и великој хладноћи прешли су Дрину и нашли спас у Србији. На овој фотографији се виде те газије и то поименице, а међу њима је на коњу и Насер Орић. На слици се види и Шиптар Мехмети, дошао да помогне својој браћи по злочину. Оно што привлачи пажњу јесте чињеница да су се конвертити трудили да покољ изврше на неки православни празник. Нарочито су се трудили да ту работу изврше на крсну славу. О чему је реч?