Код оних који су из разних разлога некада напустили православну веру и прешли на муслиманску односно на католичку веру, остала је једна навика. У мржњи према онима који су остали у својој вери, конвертити су се дали на истребљивање истих нарочито на верске празнике. У низу таквих случајева, остао је познат онај покољ у последњем Одбрамбено - Отаџбинском рату који се збио у Кравицама 7. јануара 1993. године. Тек што су сељани изашли са литургије, почео је напад хорде Насера Орића свом жестином. Малобројна сеоска стража је изгинула бранећи одступницу, а онда је кренуо покољ над цивилима који се нису успели извући. Тада је живот изгубило 49 људи на најгоре могуће начине (одсецање главе, касапљење, урезивање на телу полумесеца и усташких шаховница итд.). Они који су се успели извући по дубоком снегу и великој хладноћи прешли су Дрину и нашли спас у Србији. На овој фотографији се виде те газије и то поименице, а међу њима је на коњу и Насер Орић. На слици се види и Шиптар Мехмети, дошао да помогне својој браћи по злочину. Оно што привлачи пажњу јесте чињеница да су се конвертити трудили да покољ изврше на неки православни празник. Нарочито су се трудили да ту работу изврше на крсну славу. О чему је реч?
Конверзија је пре свега психолошки феномен. Он је вишеслојан. Стога, постоји неколико ствари које треба навести у вези ове крваве работе. Покољем на неки празник, у овом случају на Божић, настоји се пре свега унизити жртва. Жртва тај дан светкује у миру и радости, слави рођење Господа и не очекује зло. Та замисао, тај план проистиче из мржње која се гомила генерацијама. Гомила се због те конверзије, због моралног посрнућа који има своје сведоке, а то су они који су остали у православној вери. Нису то простори са вишемилионским становништвом па да се појединци изгубе у маси, него су то средине где свако свакога познаје. Није уопште потребно задиркивање од православних, довољно је да њих конвертит сваки дан гледа својим очима и да га самим тим што постоје подсећају на оно што је он некада био, а то је престао бити када је погазио на самога себе и на претке. Може се само замислити каква су то душевна цепања и стања код таквих људи. Ствар постаје још гора када прођу генерације од момента конверзије, када тај моменат добија и социолошку димензију. Мржњу додатно потпирује и истоветна презимена код конвертита и православних (у мом крају имају Срби и муслимани са презименом Драгановић, а код муслимана има упечатљивих презимена, као на пример Филиповић, Кесић, Топаловић итд.) што неретко алудира да су у крвном сродству. Отуда се рађа идеја да би конвертиту било лакше у души кад ових православних више не би било. Кад би нестали. Истовремено се рађа и садистичка жеља да сав тај бол и цепање који се накупио у души конвертита да сада преусмери на онога који је остао у вери, да сада тај осети какве су то душевне муке и патње. Отуда невиђено садистичко иживљавање, сладострашће и касапљење жртве које је без премца у људској историји. Из ове опште слике, долазимо до спецификума, а то је истребљивање на празнике. Убијањем жртве на празник, у овом случају на Божић, елиминише се сведок - жртва, али симболички се убија и вера. Убија се Божић. На крвави начин конвертит поручује да он није православних корена, нити да ће икада бити. Крваво ишчупава корен. Отуда овај покољ у Кравици. Овај Шиптар Мехмети, можда је и он конвертит па је дошао да припомогне у елиминацији непожељних сведока. Само ћу још навести крваве работе око крсне славе.
Насерове хорде су један од првих покоља направиле за Ђурђевдан '92. Крај Фоче те исте године, на Никољдан је поклано преко 60 Срба. У Другоме рату, Хрвати и њихово цвеће клали су на Огњену Марију, Светог Илију, Светог Николу, Светог Георгија, па и на Божић (покољ у Придворици, на основу којег је настао роман ,,Нож")... Крсна слава је кључно српско национално обележје и ту треба тражити разлог овој крвавој работи. Исто је ту присутна жеља за унижењем жртве, а она је још израженија у овом случају јер домаћин, глава куће, дочекује госте. Не очекује зло. Ту је и напред описано крваво чупање корена, али има још нешто што произлази из саме природе крсне славе, а што иритира конвертита. То је чињеница да се на крсној слави спомињу преци и што се исти поштују преко самог наслеђивања светковања тог свеца. Тада се оживљава сећање на претке. Цвијић је забележио да су се преци на крсним славама спомињали широм српских земаља, а да у Црној Гори се знало причати о неком претку који је живео 150 година раније са све ситним детаљима из његовог живота. Исто тако онај који светкује празник у том моменту биће памћен, он и његова породица, кроз векове. Божић и Васкрс су два највећа православна празника и јака копча са прецима, али крсна слава представља посебну везу. Има још један моменат који је битан како за Божић у Кравицама, тако и за злочине за дан крсне славе. Сам тај чин, као што је већ речено, погађа жртву. Унижава је. Не удара се само на тело него и на душу жртве и на душу његових потомака (ако ико претекне). Тако ће се потомак увек сећати да је на празник који је требао да буде обележен весељем и радошћу, садистички убијен његов предак. На начин како је људском разуму непојмљиво. За крај, постављам песму о Кравици коју је написао Насеров борац и песник Бериз Бећиревћ Ризо (написана у дневнику који су наши борци нашли приликом ослобађања Сребренице) која нам говори каква је душа конвертита и да нас подсети шта заправо Србима значи Република Српска:
,,Ко на Божић у Кравицу дође?
Срби мисле да је Карађорђе
Кад виђеше са свих страна да се пуца
стадоше им срца.
Оставише и Божић и Славу
само живи да извуку главу.
Оставише и Исуса сама
да га Турци погазе ногама.
..........................
Опет им се Кравица запали
Нема више гнијезда четничкога
баш на Божић огријало Бога
Шта је ово, Насер борце пита
- Немам коме Божић да честитам
Насер Орић са својом елитом
Мого би се поредити с Титом
То су момци патриотске лиге
душманима задавају бриге
Пред двојицом Шиптара Мемети
сваки четник из бункера лети
Дудо, Изо и Мевло Глоговац
набијају четнике на колац
Џабе Слобо, Шешељ
и са њима Аркан
Оста Ислам да украси Балкан."
Кравица је била под Насеровом контролом све до марта 1993. када је Војска Републике Српске кренула у жестоку офанзиву тако да је Кравица била ослобођена, а Сребреница је већ тада могла бити ослобођена, али душебрижници са запада су се одмах били активирали да то спрече. Ипак, Сребреница је ослобођена 11. јула 1995. године. Све ово што је описано о конвертитима, наш мудри народ је свео у једну реченицу:,,Пребјези мрзе своју прошлост, а самим тим и свједоке своје прошлости." Нека је вечна слава кравичким мученицима.
Нема коментара:
Постави коментар