КОСОВО - НАШЕ ОГЛЕДАЛО

Видовдан на Газиместану

Оног лета када је Мурат избио са војском на Косово, вели косовско народно предање, преда њега је изашао један плећати себар са дугом косом боје сребра. Бојажљиво је клекнуо пред Мурата. У једној руци држао је зобницу са јечмом, а другом руком султану показа на пространа косовска житна поља. “Заповедај царе”, вели себар и рече султану да има јечма за хатове и торове и да има и за пиво и жита за хлеб. Другим речима, себар је предавао султану косовска природна богатства, а Мурат се још није сударио са српском војском. Дакле, реч је о ономе што је Бата Живојиновић у једној реченици објаснио у Балкан Експресу:”А по старом српском обичају, ракија за победнике.” Због такве лоше особине у Срба, да се улагује непријатељу пре но што је овај однео војну победу, наш народ на Косову је веровао да је због тог себра пало проклетство на њих и да због тога тако масовно гину од арнаутске и турске руке. Ех, да види овај себар шта својих потомака има у данашњим временима. Јесу ли Срби проклети због својих данашњих великаша, а који се понашају као тај себар? “Заповедај царе, господару, амбасадоре, помоћнику државног сектретара, канцелару.....”, нема коме тако не говоре, а нуде све и свашта. Има црнице земље, има српских вода и река, има угља косовских, има руда, творница, предузећа, има Србаља да буду робови........Оно што их разликује од тог себра, јесте не само да су бојажљиви према господарима својим, него пресрећни су кад им нешто ураде, чак и предосете шта се од њих тражи унапред, иако то господар још није тражио, само да би својим господарима измамили осмех на лице и добили тапшање по рамену. Рекоше депеше Викиликса да ови наши великаши буквално обијају прагове у западним амбасадама. Свађају се међусобно ко ће боље служити. “Заповедај царе, господару, амбасадоре........Ја сам тај који ће боље Србље претворити у робље, који ће ти дати и јечам и жито и воде и руде. Само затражи......”Само да тај себар види ово. Нема шта, друштвена патологија се развија годинама, деценијама......Е тако су великаши ових лета чинили са Косовом и Метохијом.

Све под оним “заповедај”, дали су Косово и Метохију онима који Србе готово без прекида сатиру од 16. века! Да, од 16. века. Споменуо Владо Ћоровић, да је арнатуска рука први пут окрвавила руке српском крвљу када је 2000 Срба било посечено у Призрену, Пећи, Ђаковици и Скадру 1574. године. И опет су то великаши наши радили са уживањем док су Арнаутима корак по корак давали Косово и Метохију. Само да господар потапше по рамену. Могу мислити шта витезови наши и кнез Лазо мисле ако виде ово......Оно јесте Вук побегао са Косова поља, али да неко са уживањем даје непријатељу Косово и Метохију, ја мислим да они то док су ходили земљом нису видели. Још утерују свој мучени народ на мученом Космету у арнаутске руке. Чак су и силу примењивали...Владика Раде је ономад срео једнога Србина у Италији. Заправо тај Србин из Војводине је дошао њему. Причали су и Лала заплаче. Када га је Владика питао што плаче, овај је рекао да није био годинама кући. Владика само рече:”Немамо је ниђе. Изгорјела је на Косову.” Како би неко могао објаснити Владици да су наши великаши здушно и са све срећом и радним еланом поново палили нашу кућу доле? Дакле, није сам непријатељ палио, него они заједно са њим. Шта би на то Владика рекао? Хм....Шта би Лазо рекао када би видео шта је са Самодрежом било? Она “бијела Самодрежа” где су се причестили и отишли пут Косова и пут легенде....Погане је Арнаути....Направили нужник од ње. Није то први пут. Атанасије Урошевић је 1891. године кренуо из Приштине пут села Самодреже да тражи цркву бијелу. Дође у село и нигде Србина. Све Арнаути. Упита једног има ли Срба у селу......Доведе га Арнаут. Беше то Жива Лазаревић који је тако изгледао сиромашно да је био одевен у неколико крпа које су биле повезане једним концем. Атанасије упита исто за Србе, а овај рече да је он домаћин једне од последње четири српске куће у селу. Успут домаћин Жива рече да не зна докле ће у оваквом окружењу издржати јер овако како живе заправо није ни живот. Пазите, 1891. година је у питању. Упита Атанасије за цркву Самодрежу. “Нема те цркве више мој господине”, вели домаћин Жива. Срушили је Арнаути и од ње направили себи куће и воденице, али остао је један зид. Атанасије замоли да га одведе тамо. И збиља, беше само један зид остао и около остала хрпа камења. Мало је Атанасије разгледао по околини, а близу црквеног зида беше поток. Како је поток променио свој ток, вода временом је пробијала земљу и исплива пуно костију, људских.......Народ је веровао да су то остаци наших косовских витезова који су изгинули те да је то масовна гробница. Шта је било са тим остацима, остало је мени непознато... Народ је на развалинама те цркве изградио нову 1932. године. Та црква је данас нужник. А на пољу Косову самоме остало је белега. Божури расту сваке године, поникли из крви наших витезова. Џаба су шиптарска деца те ‘99. вилама и ногама газили и чупали божурове.......Газили су по крви.....Деца причају и раде оно што чују од очева на огњишту...... Остало је и Муратово турбе. Турбе је вековима чувала турска породица која је увек истицала да су дошли из Бухаре, из данашњег Узбекистана. У турбету се не чува Муратово тело, него дроб. Испод турбета веле да је корен дуда, јер под тим дудом, који је падишаху правио хладовину, Милош Обилић га посече. Претпостављам, због силних турбуленција које су се одигравале на том простору, да две гомиле камења иза турбета више нема. Беху то својеврсни споменици и паметници Лази и Милошу. Народ је веровао да су баш ту посечени били. Отуда се јавио обичај код Срба Косоваца да гомилају камење на месту где је неко трагично изгубио живот. Ту је и Барјактарево турбе, беше то неки турски барјактар који се истакао у бици. Ту је и споменик косовским јунацима који је новијег века. Зашто Газиместан? Гази - Местан беше турски јунак. Погинуо је отимајући барјаке од браће Мусића. По томе је остао упмаћен. Тако мали простор, а тако дугачка прича. Сваки педаљ, свака травица, грумен земље, сваки камен има своју причу која је везана за ту битку у равнини између Лаба и Ситнице. Знали су Срби где су год ишли све шта се десило на том парчету земље. Чувене личке капе говоре о томе. Црвена боја на капи је боја крви која је проливена, црна боја је због жалости за Косовом, а девет реса представљају Девет Југовића. Што су ресе дуже, то је знак да су даље отишли од Косова у својим сеобама. Тако су ресе код Личана најдуже, код Далматинаца, Купрешака, Граховаца, Гламочана краће. Сваки Србин, где год је живео, сањао је освету Косова. “Здраво да си осветниче Косова”, говориле су српске мајке када су рађале мушку децу. И дошао је тај дан, та јесен 1912. године. Милан Ракић је био сведок томе. Српска војска је избила на Газиместан. Војска се постројила. Већином беху сељаци. Командант јединице упита војску:”Јунаци моји, знате ли где се налазите сада?” Војска ћути. “На овом месту, Милош Обилић је убио Мурата.....”Командант није ни завршио казивање, а војска без команде паде ничице и поче да љуби земљу. Командант беше ганут и одлучи да рецитује “На Газиместану”. Ађутант му приђе и рече да је у строју и аутор те песме. “Добровољац Ракић, напред”, зачула се наредба команданта. Ракић ни да се помери. Чуо је добро наредбу, али не може да се помери нити да каже шта. Такве су емоције биле....Народ је веровао, неки су се клели да су то чули, да се знало дешавати да кад падне ноћ над Газиместаном и кад дође глуво доба да се чује топот коња и звекет оружја. Језде витезови по Косову равном......Језде ли сад? Свашта се издешавало од њихове погибије, а нарочито у последњих 20 година. Душа им не мирује. Боје ли се Арнаути њих? Куће граде све ближе Газиместану. Знало се одувек да њима вера и светост не значе ништа, па отуда и таква градња.......Неки верују да је проклетство проливања крви на Косову, а нарочито српске, везано за Хирофирину клетву. Она беше Муратова мати и она прокле Косово јер јој је сина узело и да се никада без крви не узме. Постоји још једно веровање. Веровали су Срби из Неродимља да су Срби проклети и да их због тога Арнаути и Турци истребљују јер нису ништа предузели да спасу цара Уроша. По веровању, убио га је краљ Вукашин. Последњи Немањић беше законити и легитимни владар, а нико ништа није предузео да се он спасе или да се пак побуни након убиства. Председник Милошевић је тако ухапшен, издат и предат нашим крвним непријатељима на челу са Албионом и његовим прекоокеанским чедом баш на дан Светог Вида. Пре тога је срушен у нападу тројанског коња 5. октобра. Тада су запаљени гласачки листићи са последњих избора. Ја не тврдим, али се све више пише о томе да је паљење тих листића било због тога што Милошевић заправо није изгубио изборе. По томе испаде да је био последњи законити и легитимни председник једне независне земље. Шта су Србљи урадили тад? Ако је био крив за нешто, постоје тужилаштво, полиција, суд. Српски органи! Зашто се морао изручити крвним непријатељима на најсветији српски дан?! Мислите да је датум случајно одабран? Ево сутра председник владе ступа на дужност и то баш на Видовдан, као прст у око Србима. И та работа је по оној “заповедај царе”. И тако дошли смо дотле да је опет “надање наше закопано на Косову”, што би рекао Владика Раде. Великаши имају још једну заповед. Није довољно да предају Косово и Метохију. Оно се мора избацити из Срба. Рече Иво Пилар пре тачно сто година да док год постоји Косовски завет у Срба да су они увек претња. Великаши наши шире нову веру - шокачку. Данашња шокачка вера проповеда веру у похлепу, израбљивање других, себичност, морално и сексуално изопачење итд. Све је то лепо запаковано у појмове људских права и слобода, демократије, прогреса, цивилизованости........И опет наши раде по систему “заповедај царе” и бацише се на посао. Свакаквих је било у нас, али овакво насиље вала није. Не иде се само на душе наше и на идентитет, а идентитет је психолошка категорија, него.........Неки су писали о томе да је чак и научно доказано да су се деца у Црној Гори рађала тужнија. Црногорске баке и жене су стално ишле у црнини - жал за Косовом. Мушкарци су носили капе са истом симболиком као и личка, само без реса. Опет жал за Косовом. Генерацијама је тако то ишло док то није ушло у гене. Ако је ова тврдња тачна, онда ови великаши не иду само против душе него и против гена Србинових. Каква је то дегенерација онда? Великаши наши одавно нису више наши. Бог зна чији су. Српски нису сигурно. Зашто? Па сва ова народна веровања и народне песме непогрешиво говоре о томе где је ко. Колика је њихова снага, и снага те наше земље Косова, да свака мисао и порука која произлази из тих веровања и прича и дан данс могу да се примене. Тачно се види ко се како понаша, шта ко мисли и чини, ко је на чијој страни. Баш као вековима пре. И не само због тога. Па елита наша сама неће да буде српска, њена филозофија је оличена у пароли:”Јесам Србин, али ми је криво што је то тако.” Дакле, ова парола и “заповедај царе” је основа целокупне њихове филозофије живота. Раскоренише се, а човек без корена више није човек. То је као оно страшило у кукурузима које свако може да пуни сламом како год хоће. Ето, наше Косово, наша Метохија. Било је и остаће. На нама је да будемо бољи, да више поштујемо своје претке, да се освешћујемо. Да не падамо на те приче о шокачкој вери јер Срби са Крајина су добро знали шта то значи и стално су говорили да је боље да те Турци муче него да те Шокци вери уче. Учимо, радимо на себи, освешћујмо се и онда делајмо....Да не буде, не дај Боже, када дође час да се изађе пред претке и пред витезове наше косовске да главу окрећу од нас. Нека је вечна слава свима који су животе дали за српски народ и за српску земљу. Догодине у Призрену.

Текст је написан и првобитно објављен на фејсбук профилу за Видовдан 2017. године