ДА ЛИ ЦЕТИЊЕ ПОСТАЈЕ НОВИ ШИРОКИ БРИЈЕГ?

Цетиње

Широки Бријег је град у Западној Херцеговини који је како код Хрвата, тако и код Срба, препознат као извор посебне верзије хрватства. Широки предњачи по србофобији и по усташтву спрам свих осталих хрватских крајева. Свакако да је реч о специфичној средини која се као таква разликује и од осталих хрватских крајева који не заостају за Широким у погледу испољавања усташтва (Груде, Посушје, Љубушки, Чапљина, Читлук итд.).

Како је очигледно да се на простору Црне Горе врши хрватизација (а што подразумева и римокатолизацију), један мали простор почео је да предњачи у србофобији са све елементима усташтва. Реч је о Цетињу. Стога, да ли Цетиње постаје нови Широки Бријег?

Као што се зна, Цетиње је некада одисало Српством. Оно је било престоница Његошеве Црне Горе, престоница Српске Спарте. Са друге стране, Цетиње је данас престоница србофобије са усташоидним духом. Према последњем попису из 2011. године, на Цетињу данас има свега 3,87 посто Срба, а на нивоу општине (према члану 5 Устава Црне Горе Цетиње има статус престонице) Срба свега има 4,36 посто. Како је дошло до овог обрта? Одакле тај дух србофобије и усташтва на Цетињу?

Српски историчар Предраг Вукић, који је један од малобројних Срба на Цетињу, је изјавио да он није успео да објасни до краја шта су узроци те трансформације његових суграђана и земљака. Ипак он наводи неке чиниоце. Прво, он је навео да србофобију на Цетињу нису ширили Цетињани него мештани подловћенских села који су се досељавали. Према његовим речима, локална цетињска елита се расељавала, а мештани околних села су се насељавали на Цетиње. Како су они били примитивно становништво, врло лако се у њих могла зацарити србофобија. Из овога произлази да им је неко наметао тај став. Друго, Предраг Вукић сматра да је и деловање АНБ-а (Агенција за националну безбједност, црногорска обавештајна служба) као и увезаност Цетињана са истом, доста допринело рађању србофобије. Међутим, треба навести још два чиниоца.

Пре свега треба навести психолошки елемент. Наиме, Црна Гора, а самим тим и Цетиње, по Цвијићевој подели припада динарском психичком типу (ту спадају и простори Далмације, Лике, Босне, Херцеговине, Рашке, простор Косова и Метохије до Ибра и до Лаба као и Шумадија). Код Динараца је од карактеристика присутно самољубље, тежња за признањем, славом и спољним сјајем, да се буде први и најбољи. Даље, Динарци су врло емотивни људи. Може се рећи да су ужарени. Цвијић је приметио да су Динарци склони осцилацијама, да од најузвишенијих и најплеменитијих осећања врло брзо крећу да истичу негативна и деструктивна осећања. У складу са тим, чињеница разочарења игра битну улогу. Разочарење зна да буде мотив да динарски човек почне да ужарено мисли, осећа и да дела радикално супротно ономе што је некада исто тако ужарено мислио, осећао и делао. Управо те 1918. године, када је Подгоричка скупштина изгласала уједињење са Србијом, постојала је група људи око краља Николе, па самим тим и Цетињана, који се нису слагали са начином на који је изведено уједињење. Нису могли да се помире са тим да Црна Гора нестаје као држава, да Цетиње престаје да буде престоница. Они нису спорили српски карактер Црне Горе. Ту је дошло до разочарења због таквог чина. Цетињани више нису били први. Нису били престоница. То су нама ненаклоњени чиниоци врло брзо схватили, те су исти почели да делају, да мешетаре. Ту долазимо до другог чиниоца. 

Тај међусрпски мали процеп који се јавио 1918. године, постао је провалија захваљујући страним чиниоцима који су ушли у тај процеп од којег су деценијама упорно и систематично правили провалију. Нарочито ту истичем Ватикан. Везано за Цетиње, управо фрањевачки самостан на Цетињу, који је изграђен 1912. године, је одиграо огромну улогу у прављену те провалије. Нисам упознат са анатомијом тог деловања, али анализирајући деловање римокатоличке цркве на другим српским просторима (нарочито фрањевачког реда) и узимајући у обзир чињеницу да је тај самостан подигнут на чистом српском православном простору, јасно је какав је допринос тог самостана у развоју србофобије на Цетињу. 

Страни чиниоци, а ту убрајам и Ватикан, су се трудили да добро искористе ту горе описану тежњу да се буде први. Стално су се трудили да истичу како су Црногорци највећи (ово се нарочито односи на Цетињане), супер Срби, како су они изнад оних из Србије не само по своме Српству него и по својим антрополошким особинама. Континуирано форсирајући овакав став на крају су лако убедили Цетињане и остале Црногорце да они нису Срби. Како такав делија од два метра, кршни момак који се јуначки тукао у кланцима против Турака може бити Србин кад су Срби (алудира се на Србе из Србије) покорно слушали Турке и кад личе на Цигане или су пак црни као Турци? Праштајте на карикирању у претходној реченици, али мало боље погледајте коментаре које на форумима и на Јутјубу остављају црногорски сепаратисти и конвертити и видећете да  константно провејавају овакве тезе.

Предавање о Његошу на Цетињу 1993. где су либерали Славка Перовића скандирали митрополиту Амфилохију ,,Ристо сатано", ,,Није ово Србија" и ,,Никад неће Црна Гора бит' обала српског мора"

Остало је још да прокоментаришем један феномен који је директно везан за Цетиње, а то је појава Либералног савеза Црне Горе (ЛСЦГ) на чијем челу је био Цетињанин Славко Перовић. Та политичка странка је основана 1990. године и она се од почетка залагала за независну Црну Гору.  Међутим, не за независну Црну Гору као другу српску државу, него за Црну Гору која би потпуно била изван Српства и не само то, него за Црну Гору која би била у оквиру западног римокатоличког цивилизацијског круга. Та партија је махом имала подршку на Цетињу. Познаваоци прилика у Црној Гори истичу да је подршка ЛСЦГ-у на приморју махом долазила од оних који су пореклом са Цетиња и околине. Предраг Вукић је истакао, пошто лично познаје Славка Перовића, да је исти имао месијански синдром, да је он национални месија, човек провиђења који треба Црну Гору да изведе из православне цивилизације у римокатоличку. 

Кошаркашка утакмица Србије и Црне Горе на Цетињу где су Цетињани скандирали србофобне пароле

Тако смо данас дошли до тога да је Цетиње од старе српске престонице постало центар србофобије. Уопште није необично да се на Цетињу скандира ,,Србе на врбе" (иако је творац те пароле Словенац Марко Натлачен, то је омиљена парола хрватских усташа) или ,,Уби, закољи да Србин не постоји". Колико је ситуација на Цетињу алармантна, опет говори Предраг Вукић у свом обраћању свим Србима у Црној Гори уочи пописа 2011. године:,,Ако је она шака Срба на Цетињу сачувала српско национално осјећање, иако је окружена усташоидном већином сигурно да Срби у другим градовима Црне Горе не могу и не смију имати изговора, јер се њима много лакше изјаснити да су Срби него нама на Цетињу." На Цетињу се на скуповима виђају хрватске заставе што говори о томе да хрватизација Цетиња узима маха. Предраг Вукић наводи да, познавајући своје суграђане, највећи део њих је већ преломио, да су спремни за прелазак на унију. Он управо наводи да је крајњи циљ да се Српска православна црква истера из Црне Горе, а кључни потез би био преузимање митрополије на Цетињу. По преузимању тзв. ЦПЦ би требала да закључи унију са Римом. Дакле, само се чека на тај моменат. Највећи део Цетињана је већ спреман за унију. С тим у вези, најновија збивања у Црној Гори буде забринутост поводом спорног закона о верским слободама, а којим се угрожава опстанак СПЦ-а на простору Црне Горе.

Прослава независности на Цетињу 21.05.2006. године

Да ли онда Цетиње постаје Широки Бријег? Фали му два обележја да буде у потпуности подударан са Широким. Прво, да Цетињани формално пређу на католицизам. Друго, да почну физички истребљивати Србе. Пошто је познато да је Савић Марковић Штедимлија Секулу Дрљевића прогласио црногорским Антом Старчевићем, намеће се језиво питање. Ко ће бити црногорски Анте Павелић? Хоће ли поникнути са Цетиња или ће поникнути из неког другог краја Црне Горе, а где ће Цетињани бити најфанатичније усташе? Бог нам помогао свима.