О ПОСТАНКУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

,,И у име тога нашег великога савезника Бога, ми васколике вође устаничкијех чета босанскијех, данас једини представници српске земље Босне, послије толико чекања и безнаде на икакву помоћ, рјешавамо:од данас па за навијек, кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с нашом браћом Србима дијелити судбину па ма каква она била, проглашавамо: Да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији, законитом и правом прејамнику државе старијех наших краљева и царева и проглашавамо нашим нашљеднијем господаром књаза српског Милана М. Обреновића IV. Живио наш народ српски! Живио господар наш књаз Милан М. Обреновић IV! Живила наша државна влада у нашој престолници Београду!"

ВУКОВАР

Војници ЈНА и добровољци у Вуковару

На данашњи дан, 18. новембра 1991. године, завршена је можда најкрвавија битка на целом постјугословенском простору. Битка за Вуковар. Након скоро три месеца борби, сломљен је последњи отпор на подручју Вуковара, на тзв. Црном путу у Борову насељу. Хрвати су од вуковарске битке направили мит. Он је допуна оног елемента у њиховој националној свести да увек постоји претња од Срба по њихову опстојност. Вуковарски мит је за њих одличан доказ јер ето ми смо из чисте обести и ничим изазвани дивљали по Вуковару. Тако да је то за њих опомена и претња да на истоку има зли сусед (а то је у њиховима очима увек крвожедни ћетник који зубима држи нож, закрвављених очију, са брадом до пупка и косом до пола леђа, који базди на ракију, једва чека да се ослободи да због своје дивљине коље испред себе све што му дође под руку) који једва чека да дивља по лепој њиховој. Има само један проблем у тој њиховој перцепцији.

МАЉИ ДЕЦА И КОСОВСКИ КРСТОВДАН

Окупљени Срби код оскрнављених гробова малих мученика

Читајући и истражујући о усташким злочинима, увек се међу свим оним случајевима које карактеришу невиђена суровост, садизам и сладострашће, нађу неколико њих који једноставно се више не могу објаснити. Човек занеми када чита такве ствари. Делује као да наука стаје и да теологија почиње да објашњава своје. Исто ово се може рећи за арнаутска злодела на Косову и Метохији.

ЕГЗОДУС СА ОЗРЕНА И ПОКУШАЈ ТУРЧЕЊА

Мапа борбених дејстава у операцији ,,Фарз" којом је дошло до пада Возуће

Славна српска планина Озрен, на којој постоје немањићке задужбине примила је удар тог 10. септембра 1995. године. Тада су као скакавци, далеко јаче муслиманске јединице кренуле у наступање. Са њима је ишао злогласни "Ел муџахид" одред. Три и по године, браниоци Озрена су се храбро одупирали муслиманима и муџахединима, али су овај пут попустили.

У СПОМЕН НА ГОРШТАКИЊУ СА ЧАКОРА

Бранка Ђукић

Чакор је планина која раздваја Метохију од Црне Горе. Сам превој Чакор је граница Метохије и Црне Горе. На том превоју, код села Кућиште, улази се у Метохију, а пут води ка Пећи. Са леве стране пута остају села Боге, Аџовића река, Кошутане...Путник који иде тим путем, пре Пећи мора да наиђе на село Љевош (и данас српско село) које је име добило по томе што се „лијевало“ оружје за витезове који су ишли да дочекају Турке на Косову. Одмах испод Љевоша налази се Пећка Патријаршија, а то је већ западни улаз у Пећ.

ДИНАРСКА УЖАРЕНОСТ ИЛИТИ О МОЛБИ АНТЕ СТАРЧЕВИЋА

Анте Старчевић

Пре но што пређемо на разматрање предмета овог текста, треба споменути да је психа пре свега индивидуални феномен, да је свака личност специфична на свој начин. Међутим, у контексту колективне психологије постоје особине за које се може рећи да су својствене већој групи људи. 

АНА ПРИЗРЕНКА

Призрен

Име му каже да је то онај на кога се са љубављу и посебном пажњом гледа. Дакле, онај који приздире. Налази се на југу Метохије где равница полако уступа место планинама које се протежу даље чак и преко границе у Шћиперију. За златног српског средњег века постао је царски град. Царски Призрен се налази на врло старој и битној комуникацији која води све до Јадрана. Отуда је долазила скупоцена роба из јадранских лука. Са робом су долазили и трговци. Временом су отуда, од друге стране Паштрика и Коритника почели стизати Шћипентари, али и римокатолички прозелити. Иако је за турска вакта град био насељен исламским и православним живљем, римокатоличка црква је Призрен означила за центар њихове прозелитске делатности. Тако је и дан данас. Вековима су људи ходили том комуникацијом. Тако је било и тог пролећа 1999. године, када су агресори поломили зубе на Паштрику. Хтели су скупа са својом пешадијом да прођу тим брдима и да се докопају Царског града. То им је пошло за руком када су се наша војска и полиција морале повући. Тада са границе кренуше Немци и терористичка УЧК. Царски град беше први у који је УЧК ушао. За њима дођоше Германи, али и њихови сународници из Шћиперије који су видели добру прилику да се населе тако што ће одузимати српске куће и станове. Још док је наша војска била у граду умало није пала крв. Неки војници нису могли трпети да одједном долази швапски војник у Царски град да заповеда, да пушта Шиптаре да раде што им је воља. Највећи део Срба Призренаца је напустио град. Оно што је остало, постали су, како су Швабе још раније назвали Србе на западним српским просторима који су били на удару Хрвата, Ватикана и Беча, Vogelfrei. У буквалном преводу значи "слободна птица". У немачком политичком речнику се под тим појмом заправо подразумева онај који је стављен ван закона, онај кога може свако убити. Друкчије речено, онај који је за одстрел. Срби са Косова и Метохије су тих дана управо били за одстрел тако да су многи погубили главе, или једноставно пропали без трага и гласа. 

ИВАН ПРИШТЕВАЦ

Иван Мајсторовић

Усред косовске равнице давних дана се подно Гољак планине уприштио град. Веле да баш изгледа као кад се пришт угнезди на телу. Тако се и он угнездио подно Гољак планине. Тако је понео име Приштина.

ПРЕБИЛОВЦИ

Пребиловачке жене и девојке. Једни кажу да нико није преживео са ове фотографије тај август 1941. године, а други кажу да их је ипак преживело пет. 

Пре два дана је била годишњица од протеривања остатака закланог народа из Хрватске, а данас је 78 година од како је извршен један од најбестијалнијих покоља које су наши простори видели. Реч је о селу страдалнику Пребиловци крај Чапљине. 6. августа 1941. године око 500 Срба, махом жена и деце, је живо бачено у јаму Голубинка код села Шурманци. Било је и раније убистава Срба у том крају и то још од Априлског рата. Треба напоменути да су Хрвати фактички дигли устанак у Чапљини и почели су да нападају јединице разбијене југословенске војске. Скоро сам сазнао да је у тим збивањима стотинак војника и морнара нестало око Чапљине, а да нико до дана данашњег их није потражио. Вероватно су их прогутале херцеговачке јаме или их је одвела Неретва плавоме Јадрану. Ипак, југословенска војска је успела 14. априла да врати град у своје руке, али због општег развоја ситуације, морала је да га убрзо напусти.

ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Фрањевачки самостан на Горици крај Ливна са чијег олтара је фра Срећко Перић позивао да се кољу Срби

У свом наступању против дојучерашње браће, карактеристично је за конвертите да крвави пир нарочито воле спроводити на неки православни празник. Нарочито се то одвија на крсну славу. Два су разлога тој работи. Први, да би се домаћин што више понизио и повредио јер он на тај дан свечари и не очекује душмана, онога ко би му могао зло учинити. Други разлог је тај што конвертит том крвавом работом поништава себе, односно оно што је некада био. На својеврстан и крвав начин он поручује да он није Србин. Тако кида везе са оним што је некада био. Безброј таквих случајева има. Довољно је споменути злочине из последњег рата у сребреничком крају када је Насер Орић са својом братијом волео да коље и пали на православне празнике. У Другом рату је тога било прегршт.