Карађорђе Петровић
Још од основне школе се учи о Карађорђу. Када се спомене његово убиство, како у школи тако и генерално у српском народу, стално се провлачи закључак како влада то проклетство у српском народу да се сами између себе убијамо, да једни друге издајемо. Мисли се на улогу кнеза Милоша и Вујице Вулићевића у убиству Карађорђа. Међутим, у овом писанију хоћу да представим дубљу позадину његовог убиства која се не исцрпљује причом да је кнез Милош хтео да умилостиви Турке тим убиством. Додуше, историчари нису до краја разрешили позадину Карађорђевог убиства. Ипак, може се рећи да је Карађорђево убиство представљало геополитичку акцију.
Наиме, када је пропао Први српски устанак, Карађорђе се обрео у Аустрији, али је на крају отишао у Русију. Од руског цара добија чин генерал – потпуковника. У руском врху се озбиљно рачуна на Карађорђа, на његово искуство у ратовању са Турцима. О чему је реч? У Одеси је 1814. године од стране грчких патриота основана тајна организација Филики Хетерија (Друштво пријатеља) која се врло брзо разгранала тако да је бројала 200.000 чланова. Циљ те организације је било ослобађање грчког, али и осталих балканских народа. Ослобођење Грка се имало извршити преко свеопштег устанка балканских народа против Турака. Тај устанак, који је требао да запали цео Балкан, требао је да поведе ни мање ни више него Карађорђе! Устанак је требао да избије при повратку Карађорђа у Србију где би консолидовао своју моћ, а онда би устанак кренуо да се шири Балканом. Сматра се да је на челу Филики Хетерије био сам руски цар тако да је тај устанак требао да буде под руским покровитељством. Саобразно Карађорђевом ратном и политичком искуству, логично је што је баш он изабран за тај подухват. Колико је Карађорђе цењен у грчком народу говори и чињеница да главна улица која води са атинског централног трга Синтагме носи Карађорђево име. Међутим, како су руске власти налагале Карађорђу да се настани на одређеном имању, он је инсистирао на томе да оде у Хотин. Други пут су му Руси понудили да се настани на одређеном имању што је он одбио. Кажу да је само зајахао коња и да се више није вратио. У Русију је само стигла вест да је Карађорђе убијен у Србији. У Русији је та вест изазвала огромно изненађење. Дипломате су покушавале да дознају да ли је Карађорђе убијен у униформи руског генерала што би представљало међународни скандал. Ипак, Руси су одлучили да не реагују тим пре што Карађорђе није слушао инструкције руског врха.
Као што је горе споменуто, наши историчари, а и већи део народа, убиство Карађорђа везују за сукоб са кнезом Милошем. Међутим, страна литература, радови грчких и румунских историчара говоре да је прича знатно дубља. Једно име се провлачи у вези Карађорђевог убиства. Реч је о Николаосу Галатису. Капетан Николаос Галатис је био млади официр Националне гарде Јонских острва. Јонска острва су тада била у саставу Велике Британије. Капетан Галатис је ушао у Филики Хетерију 1816. године у Одеси. Сам Галатис је давао противречна објашњења у вези његовог доласка у Русију. Једнима је говорио да је руском цару преносио поруку поглавице Миридита (шиптарско племе на северу Албаније), другима је говорио да су га Грци Јонских острва послали за Русију којима је обећао да ће се вратити са руском флотом, а трећима је пак рекао да је дошао само да извести руског цара о стању у грчким земљама. После тога обрео се у Букурешту где је требао са осталим члановима Хетерије да учествује у пребацивању Карађорђа у Србију. Међутим, с времена на време је капетан Галатис, и то у официрској униформи Националне гарде Јонских острва (што подразумева да је официр британских оружаних снага), посећивао британске конзулате у Букурешту и Јашију где је британским конзулима стално преносио да се на Балкану спрема устанак ширих размера. Припадници Хетерије су о овој Галатисовој работи одмах обавестили руског цара са коментаром да британска влада сигурно зна план свеопштег балканског устанка. Због свега тога, Галатис је послат у Цариград. Био је то маневар хетериста да га држе даље од круга људи који су Карађорђа пребацивали у Србију. Када је Карађорђе убијен, на изненађење грчких завереника, капетан Галатис се појавио у Букурешту. Признао је да није послушао њихово наређење да иде у Цариград. Хетеристи су га осумњичили да је повезан са убиством Карађорђа, те је капетан Галатис протеран на Пелопонез где је убрзо, због једног сличног неспоразума, стрељан од стране грчких патриота. Дакле, с обзиром да је Галатис био британски официр, да је ушао у Хетерију која је планирала свеопшти балкански устанак под покровитељством руског цара, да је Галатис стално посећивао британске конзуле у Букурешту и Јашију говорећи им о будућем свеопштем балканском устанку и уз то узимајући у обзир чињеницу да се тих година у Великој Британији почела распламсавати русофобија са све опсесијом да Русија никако не сме да изађе на Балкан и на топле воде, а у склопу тога су већ тада Срби били означени као Руси на Балкану (прво нас је тако крстио Наполеон) јер се знало да је десет руских генерала, који су тукли Наполеона и који су дошли до Париза, било српског порекла, онда је јасно куда воде трагови у вези убиства првог српског вожда. Француски историчар Едуар Дрио сматра да су главни кривци за убиство Карађорђа били аустријска полиција и капетан Галатис, а то су исто сматрали совјетски историчар Арш и румунски историчар Нестор Камаријано.
Из овога произлази да је ово било прво британско мешетарење на нашем српском простору од како су се Срби поново након вишевековног ропства појавили на историјској позорници. С тим у вези, кнез Милош и и Вујица Вулићевић су били пуки извршиоци.
П.С. За наук да нам буде још једна чињеница. Када је Србија добила свој Устав 1835. године, стране државе су почеле да отварају своје конзулате (нису могли амбасаде јер Србија је тада била аутономна кнежевина у саставу Османског царства) у Србији. Прва је то учинила Аустрија што је и логично с обзиром да су се њене јужне границе наслањале на Србију. Одмах после ње, ни мање ни више, Британија шаље свог конзула Хоџеса. То су урадили иако је за Србију у Британији тада чуло онолико људи колико их се могло пребројати на прстима једне руке, а још мање их је било у Србији. Сматрам да је то све због горе описане квалификације Срба као Руса на Балкану. Дакле, врло опасан непријатељ се обрушио на нас и то све до наших дана, а који је нарочито способан да планира на дуже стазе, да планове извршава систематично и стрпљиво и да све то вешто камуфлира. У памет браћо Срби...
Нема коментара:
Постави коментар