АМАНДМАНИ И БАРИКАДЕ

Окупљена маса поздравља подизање хрватске заставе са ,,повијесним грбом" испред зграде Сабора у Загребу 25. јула 1990. године

Урушавање комунизма широм Европе, а самим тим и нестанак поретка сазданог у Јалти, довео је до развоја и јачања дезинтегративних процеса у Југославији. У Хрватској, која је тада била југословенска федерална јединица, долази до буђења и јачања хрватског шовинизма и србофобије. Хрватска демократска заједница, предвођена Фрањом Туђманом, постаје главна хрватска политичка партија и носилац идеје о отцепљењу Хрватске од Југославије. Већ с почетка 1990. године српски народ у Хрватској осећа да наступају нека нова времена. Она која буде забринутост. Тако је већ на Првом општем сабору ХДЗ-а који је одржан 24. и 25. фебруара 1990. Фрањо Туђман изложио три историјска темеља која ће ући у програм ХДЗ-а. Реч је о старчевићевској теорији повијесног и државног права (потпуно је јасно какве су биле идеје Анте Старчевића и његова перцепција Срба), о Радићевом републиканизму и о хрватској левици која је афирмисала право на самоопредељење. На истом том скупу Фрањо Туђман је рекао нешто што је Србима унело страх и забринутост: ,,Притом заборављају да НДХ није била само пука квислиншка творба и фашистички злочин, већ и израз како ПОВИЈЕСНИХ ТЕЖЊИ (подвукао А.М.) хрватскога народа за својом самосталном државом....“ Дакле, закључује се да је НДХ ипак била тај израз тежњи хрватског народа за самосталном државом. Доласком ХДЗ-а на власт у пролеће 1990. године, Фрањо Туђман ступа на позицију председника Хрватске. Услед поновног појављивања усташких парола, србофобија све више добија на замаху, па самим тим се креће и са отпуштањем Срба из полиције, судова, тужилаштва, медија. У таквом друштвеном амбијенту, може се рећи да је кључни чинилац у узнемиравању српског народа у Хрватској била нормативна активност Хрватског сабора тог лета 1990. Конкретније, реч је о амандманима на Устав СР Хрватске који су донети 25. јула 1990. 

Три амандмана привлаче пажњу. Први је 64. амандман у којем је било садржано да се придев Социјалистичка избацује из назива тако да је нови назив те југословенске федералне јединице Република Хрватска. Други је 65. амандман који је прописивао да је Република Хрватска носитељ политичког и господарског суверенитета. Трећи, 66. амандман је прописивао да је хрватски грб шаховница, а да је хрватска застава тробојка са шаховницом као историјским грбом. Овакво решење 66. амандмана је изазвало еуфорију на хрватској страни. Испред зграде Сабора дошла је полицијска јединица, чији је командант био Миралем Алечковић, која је истакла нову хрватску заставу. Та јединица је била прва полицијска јединица која је на својим капама имала шаховницу као грб уместо звезде петокраке. Испред Сабора, еуфорија достиже врхунац. У књизи ,,Рат у Хрватској из пера обавјештајца" аутора који се потписује под псеудонимом Нестор остављено је сведочанство о тој еуфорији. Аутор као припадник КОС-а био је присутан када је хрватска полиција дизала нову хрватску заставу испред зграде Сабора: ,,Никада нећу заборавити једну госпођу која је била на свечаности на Горњем граду. Приликом измена застава на јарболу, она је успела да пробије кордон и да заставу истргне из руке полицајца Миралема Алечковића и да је пред окупљенима пољуби. Када се вратила на место у масу окупљених, чујем како јој познаница упућује прекор за поступак. Гласно јој је одговорила: ,,Ти своју заставу љубиш 50 година и не знаш шта значи неимати је. Данас ме је Бог погледао и донео ми дан који сам сањала." Широм Хрватске дешавају се промене старих застава са новом. Српски народ је био запрепашћен и уплашен. Иста она застава и исти грб под којим су педесет година раније били клани, бацани у јаме и терани у концентрационе логоре. Уз то, 66. амандман није прецизирао које поље иде прво (у амандману је било прописано да се грб састоји из 25 црвених и белих поља) тако да је најчешће у употреби био грб са почетним белим пољем што је исти случај био и у времену НДХ. Додуше, хрватска застава са тим грбом је била у употреби и раније током 1990. године, нарочито на предизборним скуповима ХДЗ-а, али и на напред наведеном Првом општем сабору те странке. Горе поменутим амандманом је то и легализовано. Тек ће Законом о грбу, застави и химни Републике Хрватске те застави и ленти председника Хрватске прецизније бити описан грб и застава (члан 7, односно члан 10 тог закона) који је донет 21. децембра 1990. године (дан уочи доношења тзв. Просиначког устава). У том закону је црвено поље одређено као почетно поље у хрватској шаховници, али опет то није мењало суштину процеса и збивања. Бујање србофобије и антијугословенства се настављало несмањеном жестином. 

Сабор српског народа у Србу 25. јула 1990. године. За говорницом је политички вођа Срба у Крајини, Јован Рашковић

  

Истог дана када су у Загребу донети напред наведени амандмани, у Србу је одржан сабор српског народа на којем је донета Декларација о суверености и аутономији српског народа. Овом декларацијом било је предвиђено расписивање референдума о аутономији Срба у Хрватској. Исто тако, полицијске станице у крајевима са српском већином почеле су да отказују послушност Загребу. Разлог томе је управо обавеза која је произлазила из 66. амандмана, а то је да се нова застава и грб истичу на државним установама што укључује истицање таквог знамења и на полицијским станицама и стављање шаховнице на полицијске шапке.  

Фрањо Туђман и потоњи хрватски генерал Марко Лукић на смотри полицајаца у оквиру курса ,,Први хрватски редарственик" 8. августа 1990. године

Са друге стране, хрватско руководство је почело да предузима мере за јачање полиције. Четири дана пре усвајања напред наведених амандмана, 21. јула 1990. формално је расписан конкурс за курс Први хрватски редарственик. Већ 1. августа одржан је састанак команде и истог дана је одржан састанак са будућим командирима водова у вези са прихватом нових полицајаца. Четири дана касније, постројена су два полицијска батаљона са око 1.800 припадника, а 8. августа извршена је смотра пред хрватским председником Фрањом Туђманом.  

Барикаде које је поставио српски народ у Крајини у августу 1990. године

Референдум о српској аутономији у Хрватској је заказан за 17. август. Хрватска је одлучила да то не дозволи. Одлучила је да упути полицијске снаге из два разлога: први, да би се спречио референдум, а други да се покоре непослушни полицајци који су одбили да ставе хрватска знамења. Тако се кренуло путем у рат. Процес је напредовао кроз пролеће и лето 1990. године, а замах му је дала управо нормативна активност која се најпре огледа у три амандмана која су донета 25. јула 1990. (нарочито 66. амандман). Тог 17. августа, хрватска полиција је кренула из Задра. Разоружан је резервни састав полиције у Бенковцу и Обровцу. У Книну се народ узнемирио и кренуло је постављање барикада. Тако је почео устанак на Крајини и тако је рођена Република Српска Крајина.